14.10.2018.

Problem ili izazov?

Kad se na našem putu do cilja odjednom stvori prepreka odnosno problem obično se nerviramo, zbog nekih od problema patimo u sebi, ne govorimo o njima i već vidimo da se bliži smak sveta. Ali, samo kada bismo gledali iz drugog ugla bilo bi nam mnogo lakše. Svakodnevno se srećemo sa malim izazovima. Kasni nam autobus, gužva je u saobraćaju, predug je red u banci, radnja se zatvorila pre sat vremena a mi se upravo tamo uputili... Okej, super. Ajde da iz toga izvučemo najbolje. Možda ako zakasnim na posao shvatim da bi trebalo da ležem ranije, možda umesto što čekam red mogu da prošetam za to vreme, ostaviću to za sutra... 


Već duže vreme planiram nešto. U pitanju je velika promena u mom životu. Ali igrom slučaja to će morati da se odloži na neko vreme. Tako treba da bude. Ja verujem u to da je tako trebalo da bude. Dobiću malo na vremenu. Iz nekih drugih uglova ću sagledati situaciju. Okej, možda treba još neke stvari da se razrade, da se nešto bolje isplanira i da se na kraju krajeva sve kockice slože onako kako je najbolje za mene. Hajde da kroz igru rešim problem. Zar nismo svi kao mali igrali igrice u kojima stalno prelazimo prepreke? Svaki nivo teži je od prethodnog, zahteva više i vremena i truda. Ali nagrada je samim tim od veće vrednosti. 


Ponekad je u životu dobro imati podršku. Ali je mnogo važniji biti sam sebi oslonac. Ti to možeš, ja to mogu! Mogu sve što zamislim, zato što je ta snaga u meni. I iz sebe ću izvući maksimum. Zato što ja to zaslužujem. Svi mi sebi dugujemo jedno obećanje. Obećavam da me ništa neće skloniti sa staze koja vodi ka mom cilju.  

colores+colours, sweet+wow+amazing, and imagen+arka plan image

01.10.2018.

Može li ?

Može li žena koja nije dovoljno mažena i pažena u tuđe ruke spontano da padne? Može li ona nakon toga podneti osude koje će staviti na njena leđa? Može li ona koja je dala ljubav a dobila samo mrvu od iste dozvoliti sebi da potrči za prvim cvetom koji joj pruži nepoznati muškarac? Može li da prihvati nežnost te senke od čoveka za kojeg ne zna hoće li ostati u njenom životu? Može li ako nema ono što joj treba da potraži na drugom mestu? Može li to ako je već hiljadu puta svom muškarcu ukazivala gde greši ? Može li ona koja se dušom i telom dala samo njemu, a on ne obraća pažnju na nju, da zgreši jednom...dva puta? Može li ta epizoda da prođe bez griže savesti ? Može li posle toga da sve ostane isto? Može li ona sebi da dozvoli da posle toga želi isto? 



Može li ona koja voli srcem svim da ode bez reči od njega koji misli na sve osim na nju? Može li ona da prođe nekažnjeno? Može li ona da se posle toga ne nazove bednicom i jadnicom? Može li neko da stane u njenu odbranu i kaže da je sve dala a ništa nije dobila?Može li ona koja se borila da omekša to srce koje na nju ne obraća pažnju da ode bez traga? Može li da pokupi svoje stvari i izbriše sve što su doživeli zajedno? Može li da posle toga prođe neokrnjeno? Može li da skupi emocije u jednu suzu i u tišini oplače tu ljubav koja je bila samo njena? Može li potražiti podršku? Može li dozvoliti sebi da tom nepoznatom muškarcu koji joj ljubav daje na grame kaže vodi me, nosi me, voli me ? Može li a da posle ne zažali gorko? 



Može li naći još jedno opravdanje za svog muškarca grubob i hladnog? Može li i dalje ostati tu gde jeste? Može li ga gledati isto? Može li voleti te ruke  kojoj ljubav daju kao nedeljno sledovanje, na rate? Može li ona, sva temperamentna i sjajna da izdrži taj led na svojoj koži? Može li da ugasi strast u sebi? Može li da podnese kad je odbije, kad je odgurne kad kaže da sada nije vreme? Može li ona da ostvari svoje želje tu pored njega? Može li da sa sanja o drugom muškarcu? Može li da ne bude osuđena, etiketirana ? Može li da podnese to? Može li taj muškarac da se probudi? Može li da shvati? Može li da se ta ljubav spasi? Može li ona da oprosti sebi što se još jednom razočarala?



Može li žena da pobegne daleko, u neki drugi život sa nekim drugim? Može li da potraži sreću bez posledica? Može li da joj se oprosti kao što se muškarcu svaka avantura  prašta i veliča? Može li ženi da se dozvoli da bude samo žena, eto, tek tako slomljena. Može li da joj se dozvoli da ode u tuđe ruke, može li da joj se prizna kad nisi dovoljno muškarac da je zadržiš?



16.09.2018.

O tebi.

O tebi bih mogla napisati roman. I negde pred kraj napisala bih kako si sreo, ovakvu mene kakva sam sada. Formirana ličnost, zaljubljena, mirna, srećna. Na početku ove priče bila sam samo ljuštura, polupana i nesrećna. Bila sam oklop koji je trebalo ispuniti dušom. A dušu si mi ti udahnuo. Možda nisam skormna. Svakako da nisam. Niti želim da budem. Ti si meni ono što je svakoj ženi čovek koji je iskreno voli, sa kojim je u iskrenoj i čistoj ljubavi. Ti si meni ono o čemu sam sanjala. Beskrajno sam zahvalna svetu što postojiš. 


O tebi bih mogla reći da si divan, predivan, najbolji! Ali neću. Možda prema nekoj drugoj to ne bi bio. Ja duboko verujem da ono što se dogodi dogodi se jer to privučeš. U tebi sam probudila ono što si krio dugo. Od mene emocije ne možeš sakriti. Ja sam kao magnet koji ih prikuplja a onda odvaja na jednu stranu pozitivne od negativnih. Ponekad sam ponosna da tu svoju osobinu, a nekad mi je opterećenje. 



O tebi bih mogla reći da si sve što sam ikada želela! Ali ćutim. Ne zato što ti misliš da zlo vreba iza ugla. Jer ja verujem da kad nešto želiš nema te sile da te spreči da do toga dođeš. Isto tako i u ljubavi. Nego eto, lakše mi da oćutim sve što o tebi znam. Dovoljno je da ja znam da si stvaran. Svakako mi ne bi verovali. Rekli bi da sam devojčica koja veruje u bajke. U stvari ja sam žena koja ih živi.




   

20.07.2018.

Skupa zadovoljstva.

Ti nisi mogao da nam priuštiš jedan izlazak u grad, da se kao deca napijemo od kombinacije đusa i votke pa da onda šetamo gradom do jutra, jer leto je i tople su večeri, mene bi bolele noge pa bih štikle nosila u rukama a ti bi nosio mene u naručju do prve klupe. Pričali bismo do zore o budućim potezima, pa bi mi u pauzama od udaha i uzdaha ljubio gola ramena, jer nosila bih haljinu na bratele.

Ti nisi mogao da me zadovoljiš onako, iznutra, da budem srećna i da od te sreće lebdim dok hodam ulicom. Nisi. Ni juče, ni danas, a nećeš ni sutra, ni narednih dana. Ne umeš. Nisi mogao da mi kupiš čokoladu, da me iznenadiš na poslu, da mi otvoriš vrata od kola. Znao si samo da me kritikuješ kad se aljkavo obučem, jer me mrzi da budem u takvoj ljubavi, pa se onda ni ne trudim.

Ti nisi mogao da mi priuštiš cvet, jednom u mesec dana da se osetim kao dama. Nikad nisi pohvalio kad se doteram za tebe i uvek su se drugi više okretali za mnom nego ti sam. Nisi bio svestan šta imaš kao što sada nisi svestan da me gubiš. To je tvoj problem. Vrtimo se od početka u krug. 

Ti nisi mogao da mi priuštiš dugo ljubljenje u autu pred mojom kapijom, jer ti si umoran i spava ti se. I ko zna šta još, i ko zna koji još izgovor. A ja bih te ljubila dugo i stalno jer te volim. I pomalo sam konfuzna i sama sebi, sve reči mi se mešaju kao što ti sad mešaš pića sigurno. Jer nismo zajedno više i nema nas.


beach, girl, and summer image

Ti nisi mogao da mi priuštiš zajedničke fotografije sa različitih lokacija, sa putovanja i zajedničkih avantura. Ti si uvek bio avanturista na rečima. Nikad na delu. Ponekad sam samo htela da se odvezemo negde daleko i vodimo ljubav pod zvezdama. 

Ti nisi želeo da me častiš kasnim ustajanjem i kafom u dvorištu. Možda i jesi, jednom. Ali sve što je jednom nje baš za pamćenje. Lepe stvari treba da postanu navika. A ne da mi budemo navika jedno drugom. 

Ti nisi mogao da mi priuštitš ljubav, jer nisi umeo, nisi hteo da naučiš, nisi obraćao pažnju, nisi mario, mislio si da su gluposti. Sve je bilo važnije. Ispalo je da tražim skupa zadovoljstva umesto malo pažnje. A ustvari ništa nisam trebala da tražim... 




   

18.07.2018.

Ponosna na nas.

Kad zaključaš vrata iznutra, kad se izujemo, pa počneš da me kritikuješ što bosa hodam po pločicama, kad me grliš na sred sobe dok se svetlo ulične svetiljke vidi kroz retke i spuštene roletne, kad pomislim gde smo bili pre šest meseci a gde smo sada, kad osetim noću tvoju ruku preko mog stomaka i kad otisneš poljubac na moje rame pa me pokriješ...tada znam da je vredelo. 

Vredelo je čekanja, nadanja, strepnje, plakanja i borbe. Kažu da nas svi ljudi koji prođu kroz naš život nauče nečemu. Uglavnom sam učila šta ne želim, ti si mi pokazao i drugu stranu. Naučio si me da žena ne mora da traži da joj se ljubav pokaže već da može da je oseti spontano. Najvažniju lekciju naučila sam dok sam tražila posao, želeći da ostanem ovde, sa tobom. 

Nisi mogao da mi pomogneš. Ali si to jako želeo. Videla sam to svaki put kad si me držao za ruku dok sam brinula. Videla sam i tvoju strepnju kad sam i ja strepela. Bilo mi je teško, ali to što si ti uporno bio uz mene guralo me napred. Jednom si rekao da imam tebe, a nisi bio svestan da je to za mene u tim trenucima značilo imati sve. Stoji mi knedla u grlu, odavno nisam pisala, sve emocije su mi se izmešale, bilo je potrebno vreme da se sve istaloži. Sada, kad pogledam unazad, mogu da kažem  da se ne kajem ni za šta! Ponosna sam na nas. 

Znam, drugi bi poklekli već na početku. A vidi nas... Pre šest meseci bili smo samo dve duše koje lutaju, sad ja imam posao koji sam želela, ti novi dom. Zamisli tek koje nas sve lepe stvari čekaju! I zamisli kad ti ulazna vrata bude otvorila jedna mala ja, isto tako bosa, nasmejana i srećna što si došao. Njen heroj, junak, podrška i snaga! 


White reversible dress with Japanese sleeve - Popel’n


   

23.06.2018.

Htela sam...

Htela sam da budem tvoja kraljica, da na tronu ima mesta samo za mene. Bila sam samo nekako usput, više nebitna nego bitna. Bitno je bilo ono što ja radim za tebe ali ne i ono što ti za mene nikada nisi uradio. Htela sam da nas ujutru probudi sunce, da pijemo kafu bez žurbe... O Bože, nikad nisam mislila da to može biti luksuz! Htela sam da me odvedeš u prirodu, da ležimo pod zvezdama i zamišljamo budućnost... Nisam nikad mislila da  to može biti tako komplikovano da se izvede. Htela sam mnogo sa tobom, i ti si hteo isto. Ali nekako, dok sam ja preduzimala nešto ti si ćutao i klimao glavom. Za neke stvari potrebno je dvoje, neću da si jak samo na rečima.



Htela sam mnogo. I prošlo je dosta vremena. A ja nemam razloge za sreću. Male sitnice koje treba da mi ulepšaju dan. Neki cvetić, ubran kraj puta, kockica čokolade, pesma za dobro jutro, večera za dvoje, romantične večeri i jutra bez žurbe. Reci mi da mnogo tražim.



I reci mi da nisam dovoljno bila strpljiva.


Htela sam mnogo. Možda čak i previše. Sad više ne želim ništa. Jedan deo mene pakuje svoje kofere i polako odlazi iz tvog života, i usput plače i rasteje se s dušom, snovima i željama. A jedan deo mene želi da ostane, želi da i dalje veruje u tvoje reči. I da kad kažeš : " Još samo ovo pa će sve biti bolje..." zagrli tvoja muška ramena i nasloni glavu, i poveruje. Ali to se više ne dešava. Žao mi je.


Htela sam i dalje da verujem. Ali više ni u šta ne verujem. Ni u reči.Ni u dodir. Ni u pogled. Htela sam da zaustaviš sve, a posebno vreme i pokažeš mi koliko sam ti važna. 



   

09.06.2018.

Šta vas oduševljava?

Odavno nisam odgledala film za koji bih rekla, čekaj, pa ovo je nešto neverovatno, divno, čarobno. Taman posla da sam za neki film pomislila da je neobična priča pretvorena u slike. Jer, danas je nekako sve dobilo epitet KOMERCIJALNO. Nažalost. Ipak, još uvek me oduševljava pozorište. Valjda i pored tolike savršene glume, iskrenost ne može da se odglumi. Oduševljava me kako se pozorište bori za svoj opstanak, iskreno, pošteno, radom i trudom svih.



Ne pamtim kad sam otišla u neki kafić i pomislila kako je to divno mesto za razgovor, udobno i komotno. Ne volim oštar nameštaj, kad je mračno, kad nemaš privatnost i kad je sve previše estetski. Nadam se da me razumete. Ipak, stvar je ukusa. Mada, mene ne mogu da oduševe skupe stvari štancovane i plasirane na tržištu samo da bi se kupile i posle zamenile nekom drugom. No,no,no. Ja i dalje kupujem stvari sa dušom. Ovo prve ne mogu da me oduševe...



A tu su i ljudi... Ne vredi, ne padam na skupo obučene frajere bez mozga, niti mogu da kažem za neku devojku da je lepo obučena samo ako nosi skupe cipele. I dalje me oduševljava kad neko sa malo novca izgleda dobro, kad ulaže u mentalno i fizičko zdravlje više nego u garderobu. Najviše od svega me oduševljavaju kulturni i lepo vaspitani ljudi kojih ima, ne zaboravite to. Okruženi ste onime šta ste u stvari.  



Ne vredi, probala sam... ne može da me oduševi ništa bez duše. Ni film, ni knjiga, ni čovek. Ne znam da li je do mene. Možda mi kriterijumi rastu, možda sam odvojila žito od kukolja, možda znam šta želim a šta ne. A možda ima toliko toga što ne valja a nekako nađe put da nam se predstavi. Do nas je, uvek je do nas. 



   

06.06.2018.

Nemoj, greh je.




Nikada ne ostavljaj ženu bez odgovora, sa bezbroj opcija pod a,b i x. Nikada nemoj da joj zadaješ muke, brige, ne dozvoli da čitavu noć razmišlja šta si želeo da kažeš a nisi, i da li si rekao istinu. Nikada ne ostavljaj ženu usamljenu i tužnu, da čeka tvoj poziv, poruku ili dolazak. Nemoj, jer u njoj se tada bore realnost i nestvarno, gore i gase se vatre besa, a te buktinje gasi samo razočarenje. Ne dozvoli da pati, nikad je ne ostavljaj da mašta  o sitnicama koje možeš da ispuniš a mrzi te. Jer, nju ne mrzi da te voli svim srcem iako si kreten.




Nikada ne ostavljaj ženu gladnu tvoje pažnje, gladnu ljubavi i punu čežnje da zaljubljeno gleda a da gleda kamen u tebi, hladan kao led. Nikada ne ostavljaj ženu da se nada uzalud, da veruje a da ti znaš da od vas neće biti ništa. Nemoj da je ostavljaš kukavički, podlo, kao da je stvar. Reci joj istinu, jer to je odlika muškarca. Nemoj da glumiš da si muškarac ako to nisi. Nikada ne ostavljaj ženu bez reči, nikada nemoj da nestaneš tek tako. Nisi svestan, ali ostavljaš je sa bezbroj sumnji koje je grizu iznutra. 




Nikada ne ostavljaj ženu nezaštićenu, prepuštenu samoj sebi ako već možeš da joj pomogneš. Nemoj da se ponašaš kao da je stvar, kao da je nećeš ogrebati kad misliš da ćeš je samo okrznuti svojom nepažnjom. Nemoj da ostavljaš ženu da sama čeka zoru, da čeka noć, dođi... Nikada ne ostavljaj ženu bez odeće ako ne želiš da ti pripada. Ne gledaj je ako je ne želiš, ne ulivaj joj lažne nade i ne ljubi je ako misliš da je ubiješ. Nemoj, greh je. 





   

26.05.2018.

Idi, i ne okreći se.

Osećam da uskoro moram od tebe da se rastanem. Osećam da moram sopstveno korenje da porežem, da isečem, presečem, otcepim ovo moje srce od tvoga. Ne znam zašto, kao da tako mora da bude. Kao da smo mi već dotrajali i poslužili svrsi. Već smo kao fosili, a tako nam je mlada ova ljubav koja nas oboje drži u životu. Šta će biti sa nama? Hajde,reci mi! Još jedan ožiljak na duši, moj i  tvoj samo?



Bolje da te nikada nisam ni pustila da zavririš u tajne odaje mog sveta. Sad možeš tako lako da me povrediš. Nenamerno, spontano i tiho kao i kad si me zavodio odnećeš deo po deo mene daleko a onda ćemo spaliti sve puteve koji vode do nas. Znam. Osećam. I bojim se. Moramo da se odvojimo, razdvojimo i podelimo stečeno. Meni uspomena i patnja, tebi tuga neizmerna. Jer niko tu ne dobija. Oboje izgubismo san, jedan jedini i zajednički.




Ko će prvi okrenuti leđa? Hoću li se probuditi jednog jutra i pobeći negde gde me ne možeš naći? Ili ću te oterati od sebe? Ko će da bude hrabar a ko lud? Osećam, moram da se odvojim od tebe dok ne bude kasno. Ako odeš kad se naviknem da si tu,ako odeš kad poverujem u ZAUVEK biće gore. Idi. I ne okreći se.




   

16.05.2018.

Najviše na svetu.

Najviše na svetu volim kad umorna spustim glavu na tvoje rame a ti me uspavaš mazeći me po kosi. Ponekad to zvuči kao otrcana scena iz filmova, hiljadu puta ponavljana, ispričana i prepričana tako da izgubi svaku vrednost. Češće, to je najlepši trenutak među nama kojim se završi jedan a počne drugi dan. I ja sam, srećna što te imam, i što imamo te scene iz filmova, i što je taj film naš. Tada mi se čini da sam uvek volela tebe i samo tebe čak i onda kad te nisam poznavala. Znam, nemoguće je. Ali, u paralelnoj realnosti mi smo postojali i pre nego što smo počeli da se ljubimo zavisni jedno od drugog.


Najviše na svetu volim kad mi skuvaš kafu, doneseš jagode i pokrivaš me. Ponekad u sred noći čujem da šapućeš mojim usnama, nekad osetim tvoj dah na vratu, i više ne spavam nego što spavam, ali srećna sam. Rasplačem se kad god pomislim da sve ovo može da nestane pa te stegnem najjače jer se plašim da ne odeš, ti tad kažeš kako sam ojačala a ne slutiš da sam baš tada najslabija na svetu. 


Najviše na svetu volim kad mi kažeš da sa mnom planiraš budućnost. Jer, ja sam već sve isplanirala. Mogu već da vidim, osetim i čujem sve to. Miriše kafa, a na šanku u kuhinji sedimo kao deca i mlatimo nogama. Onda se dugo grlimo na pozoru, gledamo u novi dan kao da kažemo Hvala za svaku milost koja nas je zadesila. Grdiš me što sam bosa, nosiš me u sobu pa se oblačimo između poljubaca i zagrljaja, nekako usput, bez ikakvog reda. Kažem ti da moram da se našminkam, ti meni da sam lepa i bez šminke. Kažem ti da si zgodan u tim farmerkama, ti meni da si samo moj. Kažem ti da kasnimo, ti meni da ne brinem jer uvek stignemo na vreme. Kažem ti da te volim a ti meni šapneš NAJVIŠE NA SVETU.




   

06.05.2018.

Braneći našu ljubav.

Ponekad se bojim da ne odeš pre mene iako smo još mladi i puni života. Taj strah me parališe do te mere da ne mogu da dišem. A onda poželim da ja odem prva. Ne znam zašto razmišljam o smrti, kad smo tek počeli da pravimo planove i živimo snove. Toliko toga treba da uradimo zajedno. Toliko toga je pred nama. 



Ponekad imam snage za oboje a ponekad bih najradije prepustila tebi sve brige ovog sveta. Kad si ugrožen od strane drugih ljudi ja bih stala da te branim iako znam da sam malena srna. Volela bih da te niko nikada ne pogleda popreko. Ne bih podnela da ti nešto fali, onda bi ti falio meni. Pa opet to ne bih mogla da podnesem.



Probudim se noću, u sitne sate, pa brojim minute do jutra. Jer jutro me podseća na nove pobede u koje idem, ponekad hrabro, ponekad ludo, ali idem. Uvek idem dalje, dok god ti stojiš iza mene i svaki put kad se okrenem kažeš : " Ti to možeš!" . A onda kad uspem ti opet kažeš : "Tako sam ponosan na tebe!" Jer ti znaš da ja mogu sve dokle god me voliš. Ti znaš, ja ću biti tvoja podrška i pustiću te da me podržavaš braneći našu ljubav pred svetom.