23.06.2018.

Htela sam...

Htela sam da budem tvoja kraljica, da na tronu ima mesta samo za mene. Bila sam samo nekako usput, više nebitna nego bitna. Bitno je bilo ono što ja radim za tebe ali ne i ono što ti za mene nikada nisi uradio. Htela sam da nas ujutru probudi sunce, da pijemo kafu bez žurbe... O Bože, nikad nisam mislila da to može biti luksuz! Htela sam da me odvedeš u prirodu, da ležimo pod zvezdama i zamišljamo budućnost... Nisam nikad mislila da  to može biti tako komplikovano da se izvede. Htela sam mnogo sa tobom, i ti si hteo isto. Ali nekako, dok sam ja preduzimala nešto ti si ćutao i klimao glavom. Za neke stvari potrebno je dvoje, neću da si jak samo na rečima.



Htela sam mnogo. I prošlo je dosta vremena. A ja nemam razloge za sreću. Male sitnice koje treba da mi ulepšaju dan. Neki cvetić, ubran kraj puta, kockica čokolade, pesma za dobro jutro, večera za dvoje, romantične večeri i jutra bez žurbe. Reci mi da mnogo tražim.



I reci mi da nisam dovoljno bila strpljiva.


Htela sam mnogo. Možda čak i previše. Sad više ne želim ništa. Jedan deo mene pakuje svoje kofere i polako odlazi iz tvog života, i usput plače i rasteje se s dušom, snovima i željama. A jedan deo mene želi da ostane, želi da i dalje veruje u tvoje reči. I da kad kažeš : " Još samo ovo pa će sve biti bolje..." zagrli tvoja muška ramena i nasloni glavu, i poveruje. Ali to se više ne dešava. Žao mi je.


Htela sam i dalje da verujem. Ali više ni u šta ne verujem. Ni u reči.Ni u dodir. Ni u pogled. Htela sam da zaustaviš sve, a posebno vreme i pokažeš mi koliko sam ti važna. 



   

09.06.2018.

Šta vas oduševljava?

Odavno nisam odgledala film za koji bih rekla, čekaj, pa ovo je nešto neverovatno, divno, čarobno. Taman posla da sam za neki film pomislila da je neobična priča pretvorena u slike. Jer, danas je nekako sve dobilo epitet KOMERCIJALNO. Nažalost. Ipak, još uvek me oduševljava pozorište. Valjda i pored tolike savršene glume, iskrenost ne može da se odglumi. Oduševljava me kako se pozorište bori za svoj opstanak, iskreno, pošteno, radom i trudom svih.



Ne pamtim kad sam otišla u neki kafić i pomislila kako je to divno mesto za razgovor, udobno i komotno. Ne volim oštar nameštaj, kad je mračno, kad nemaš privatnost i kad je sve previše estetski. Nadam se da me razumete. Ipak, stvar je ukusa. Mada, mene ne mogu da oduševe skupe stvari štancovane i plasirane na tržištu samo da bi se kupile i posle zamenile nekom drugom. No,no,no. Ja i dalje kupujem stvari sa dušom. Ovo prve ne mogu da me oduševe...



A tu su i ljudi... Ne vredi, ne padam na skupo obučene frajere bez mozga, niti mogu da kažem za neku devojku da je lepo obučena samo ako nosi skupe cipele. I dalje me oduševljava kad neko sa malo novca izgleda dobro, kad ulaže u mentalno i fizičko zdravlje više nego u garderobu. Najviše od svega me oduševljavaju kulturni i lepo vaspitani ljudi kojih ima, ne zaboravite to. Okruženi ste onime šta ste u stvari.  



Ne vredi, probala sam... ne može da me oduševi ništa bez duše. Ni film, ni knjiga, ni čovek. Ne znam da li je do mene. Možda mi kriterijumi rastu, možda sam odvojila žito od kukolja, možda znam šta želim a šta ne. A možda ima toliko toga što ne valja a nekako nađe put da nam se predstavi. Do nas je, uvek je do nas. 



   

06.06.2018.

Nemoj, greh je.




Nikada ne ostavljaj ženu bez odgovora, sa bezbroj opcija pod a,b i x. Nikada nemoj da joj zadaješ muke, brige, ne dozvoli da čitavu noć razmišlja šta si želeo da kažeš a nisi, i da li si rekao istinu. Nikada ne ostavljaj ženu usamljenu i tužnu, da čeka tvoj poziv, poruku ili dolazak. Nemoj, jer u njoj se tada bore realnost i nestvarno, gore i gase se vatre besa, a te buktinje gasi samo razočarenje. Ne dozvoli da pati, nikad je ne ostavljaj da mašta  o sitnicama koje možeš da ispuniš a mrzi te. Jer, nju ne mrzi da te voli svim srcem iako si kreten.




Nikada ne ostavljaj ženu gladnu tvoje pažnje, gladnu ljubavi i punu čežnje da zaljubljeno gleda a da gleda kamen u tebi, hladan kao led. Nikada ne ostavljaj ženu da se nada uzalud, da veruje a da ti znaš da od vas neće biti ništa. Nemoj da je ostavljaš kukavički, podlo, kao da je stvar. Reci joj istinu, jer to je odlika muškarca. Nemoj da glumiš da si muškarac ako to nisi. Nikada ne ostavljaj ženu bez reči, nikada nemoj da nestaneš tek tako. Nisi svestan, ali ostavljaš je sa bezbroj sumnji koje je grizu iznutra. 




Nikada ne ostavljaj ženu nezaštićenu, prepuštenu samoj sebi ako već možeš da joj pomogneš. Nemoj da se ponašaš kao da je stvar, kao da je nećeš ogrebati kad misliš da ćeš je samo okrznuti svojom nepažnjom. Nemoj da ostavljaš ženu da sama čeka zoru, da čeka noć, dođi... Nikada ne ostavljaj ženu bez odeće ako ne želiš da ti pripada. Ne gledaj je ako je ne želiš, ne ulivaj joj lažne nade i ne ljubi je ako misliš da je ubiješ. Nemoj, greh je. 





   

26.05.2018.

Idi, i ne okreći se.

Osećam da uskoro moram od tebe da se rastanem. Osećam da moram sopstveno korenje da porežem, da isečem, presečem, otcepim ovo moje srce od tvoga. Ne znam zašto, kao da tako mora da bude. Kao da smo mi već dotrajali i poslužili svrsi. Već smo kao fosili, a tako nam je mlada ova ljubav koja nas oboje drži u životu. Šta će biti sa nama? Hajde,reci mi! Još jedan ožiljak na duši, moj i  tvoj samo?



Bolje da te nikada nisam ni pustila da zavririš u tajne odaje mog sveta. Sad možeš tako lako da me povrediš. Nenamerno, spontano i tiho kao i kad si me zavodio odnećeš deo po deo mene daleko a onda ćemo spaliti sve puteve koji vode do nas. Znam. Osećam. I bojim se. Moramo da se odvojimo, razdvojimo i podelimo stečeno. Meni uspomena i patnja, tebi tuga neizmerna. Jer niko tu ne dobija. Oboje izgubismo san, jedan jedini i zajednički.




Ko će prvi okrenuti leđa? Hoću li se probuditi jednog jutra i pobeći negde gde me ne možeš naći? Ili ću te oterati od sebe? Ko će da bude hrabar a ko lud? Osećam, moram da se odvojim od tebe dok ne bude kasno. Ako odeš kad se naviknem da si tu,ako odeš kad poverujem u ZAUVEK biće gore. Idi. I ne okreći se.




   

16.05.2018.

Najviše na svetu.

Najviše na svetu volim kad umorna spustim glavu na tvoje rame a ti me uspavaš mazeći me po kosi. Ponekad to zvuči kao otrcana scena iz filmova, hiljadu puta ponavljana, ispričana i prepričana tako da izgubi svaku vrednost. Češće, to je najlepši trenutak među nama kojim se završi jedan a počne drugi dan. I ja sam, srećna što te imam, i što imamo te scene iz filmova, i što je taj film naš. Tada mi se čini da sam uvek volela tebe i samo tebe čak i onda kad te nisam poznavala. Znam, nemoguće je. Ali, u paralelnoj realnosti mi smo postojali i pre nego što smo počeli da se ljubimo zavisni jedno od drugog.


Najviše na svetu volim kad mi skuvaš kafu, doneseš jagode i pokrivaš me. Ponekad u sred noći čujem da šapućeš mojim usnama, nekad osetim tvoj dah na vratu, i više ne spavam nego što spavam, ali srećna sam. Rasplačem se kad god pomislim da sve ovo može da nestane pa te stegnem najjače jer se plašim da ne odeš, ti tad kažeš kako sam ojačala a ne slutiš da sam baš tada najslabija na svetu. 


Najviše na svetu volim kad mi kažeš da sa mnom planiraš budućnost. Jer, ja sam već sve isplanirala. Mogu već da vidim, osetim i čujem sve to. Miriše kafa, a na šanku u kuhinji sedimo kao deca i mlatimo nogama. Onda se dugo grlimo na pozoru, gledamo u novi dan kao da kažemo Hvala za svaku milost koja nas je zadesila. Grdiš me što sam bosa, nosiš me u sobu pa se oblačimo između poljubaca i zagrljaja, nekako usput, bez ikakvog reda. Kažem ti da moram da se našminkam, ti meni da sam lepa i bez šminke. Kažem ti da si zgodan u tim farmerkama, ti meni da si samo moj. Kažem ti da kasnimo, ti meni da ne brinem jer uvek stignemo na vreme. Kažem ti da te volim a ti meni šapneš NAJVIŠE NA SVETU.




   

06.05.2018.

Braneći našu ljubav.

Ponekad se bojim da ne odeš pre mene iako smo još mladi i puni života. Taj strah me parališe do te mere da ne mogu da dišem. A onda poželim da ja odem prva. Ne znam zašto razmišljam o smrti, kad smo tek počeli da pravimo planove i živimo snove. Toliko toga treba da uradimo zajedno. Toliko toga je pred nama. 



Ponekad imam snage za oboje a ponekad bih najradije prepustila tebi sve brige ovog sveta. Kad si ugrožen od strane drugih ljudi ja bih stala da te branim iako znam da sam malena srna. Volela bih da te niko nikada ne pogleda popreko. Ne bih podnela da ti nešto fali, onda bi ti falio meni. Pa opet to ne bih mogla da podnesem.



Probudim se noću, u sitne sate, pa brojim minute do jutra. Jer jutro me podseća na nove pobede u koje idem, ponekad hrabro, ponekad ludo, ali idem. Uvek idem dalje, dok god ti stojiš iza mene i svaki put kad se okrenem kažeš : " Ti to možeš!" . A onda kad uspem ti opet kažeš : "Tako sam ponosan na tebe!" Jer ti znaš da ja mogu sve dokle god me voliš. Ti znaš, ja ću biti tvoja podrška i pustiću te da me podržavaš braneći našu ljubav pred svetom.








   

25.04.2018.

Pogled u budućnost.




Umorna i prašnjava sela sam na stepenik. A onda si došao, isto tako prašnjav i umoran, i doneo nam kafu. Gledali smo u dvorište koje još nismo sredili, a videli zajedničku budućnost naslonjeni jedno na drugo. Bilo je toplo veče, i već sam nas videla u hladu kako se ujutru razmaženi gledamo i doručkujemo. Naša ljubav nas vodi uvek, čak i kada mi mislimo da vodimo nju. 



Prazne police i prazne zidove ukrasićemo osećanjima koje imamo jedno prema drugom, u kuhinji će mirisati na ljubav, u spavaćoj sobi neuredna posteljina, otvoren prozor, načeta flaša vina i dve čaše do pola ispijene. Svećice ćemo ugasiti uzdasima i pustiti mesečinu da nam obasjava tela. Volim te. Zbog onoga što jesi i zbog onoga što ja jesam kad sam sa tobom. 



Na tepihu ćemo praviti piknik samo za nas dvoje, gledaćemo filmove do kasno i smejati se jedno drugom. Bićemo velika deca, a jedno drugom najveća podrška. Čekaću te kad dođeš uveče kasno nasmejana, i dolaziću s posla u naš dom srećna što te imam. Volim te. Zbog onoga što ćemo postati samo ako i dalje nastavimo da verujemo u to. Verujem u našu budućnost zato što verujem tebi. 






   

19.04.2018.

Da li se vi izvinjavate?

Pre nego što počnem da pišem o tome kako se i kada treba izviniti volela bih da skrenem pažnju na gramatičku grešku prilikom korišćenja ovog glagola. Dakle, izviniti i izvinuti nije isto. Poštovani čitaoci, hajde da učinimo ovaj svet boljim mestom za život, ZAJEDNO!




IZVINITI SE a ne IZVINUTI SE.

Da li se vi izvinjavate?




Postoje neke situacije u kojima je izvinjenje važno, za obe strane koje su u sukobu. To ih možda pomiri, umiri strasti, naiđe neko drugo rešenje sve sre završi kako treba. Mada, postoje neke situacije kada se NE TREBA izvinjavati iz više razloga. A koje su to situacije pokušaću da vam objasnim uz poneki primer.





NE IZVINJAVAJTE SE ZBOG TUĐIH OSEĆANJA.


"Izvini što si ljut." To nije izvinjenje. Možete se isključivo izvinjavati zbog svojih grešaka odnosno postupaka koji su doveli da se osoba oseća ljuto.  Izvinite se zbog svog ponašanja. " Izvini što sam bila neprijatna prema tebi." Budite precizni u iznišenju razloga zbog kojeg se izvinjavate. Nemojte reći : " Izvini zbog svega zbog čega si sada ljut." To neće poboljšati međuljudske odnose.




NE IZMIŠLJAJTE IZGOVORE ZBOG KOJIH SE NISTE IZVINILI.



"Izvini što sam bila neprijatna prema tebi, ali bila sam jako iznervirana." To zvuči kao da vam nije iskreno žao. Posle izvini nema ALI, u suprotnom odajete utisak kao da ste se izvinili reda radi a to zaista ni ne mislite. 



NE TRAŽITE OPROŠTAJ NAKON IZVINJENJA.


"Izvini." je samo po sebi dovoljno. To je činjenica koja ne zahteva dalje objašnjavanje i ne treba očekivati odgovor nakon toga. "Opraštaš li mi?" nakon izvinjenja govori o tome da vam je stalo SAMO do toga da vam ta osoba oprosti i da krenete dalje. U tom trenutku niste baš vi toliko važni. Stavite osobu kojoj se izvinjavate na prvo mesto. Neka oseti da vam je zaista krivo i budite zahvani kada prihvati vaše izvinjenje.



NE OČEKUJTE IZVINI NA IZVINI.


Recimo da ste se posvađali sa nekim. Oboje ste bili grubi jedno prema drugom, vikali ste, rekli čak i ono što ne mislite...A onda ste vi odlučili da se izvinite za sve to. Nemojte to raditi samo ako očekujete da i druga strana isto to uradi. Ako primetite da ste uradili nešto pogrešno, izvinite se i naučite da se nosite sa tim. 


PONUDITE DA ISPRAVITE STVAR.


Rekli smo da nakon izvinjenja nemamo pravo da očekujemo od druge strane da prihvati to odmah, nasmeje se i sve bude u redu. da bi došlo do toga, možda bi trebalo pitati: "Mogu li nešto sada da uradim za tebe?". To je sledeći korak kao poboljšanju vašeg odnosa.  




   

17.04.2018.

Da sam manje volela tebe.

Da sam manje volela tebe, manje bih poštovala sebe. 
Da sam te manje čekala, uvek bih mislila da je trebalo čekati još.

Još da se javiš, još da odgovoriš, još da dođeš...
Da sam manje mislila o tebi, imala bih vremena za druge.
I ti dugi možda bi me voleli više, ali ja sebe takvu ne bih volela.

Da sam manje volela tebe, više bih vremena imala za duge.
I ti drugi možda bi me cenili više, ali ja sebe takvu ne bih cenila.

Da sam znala od početka da si pogrešan, ne bih krenula za tobom.
Ali mene su učili da pokušam, da ne odustajem kad želim.

A tebe sam želela. Više nego bilo šta.
Da sam otišla od tebe na vreme, ne bih upoznala sebe.
A ti, jel znaš ko si?


Ne znam da li spavaš mirno, čak ni da li možeš to. 
I odavno su prestale tvoje brige da budu i moja strepnja.
Da sam manje volela tebe, sad ne bih cenila ono što imam.

Bila bih uskraćena za jedno iskustvo,za jedan ožiljak.
Da sam otišla kad je trebalo, ostavila bih te bez nade, 
bez obećanja, bez laži. Rekla bih istinu.

Da jesam, ne bih znala koliko ljudi mogu da povrede svojim odlaskom.
Da sam manje volela tebe, ne bih znala koliko je ljubavi u meni.

Da nisi otišao, ne bih znala koliko sam jaka.





   

16.04.2018.

Pesma za tebe.





Voleti tebe je isto kao i disati punim plućima. Kažu da svaka velika ljubav sa sobom nosi velika odricanja. I ja sam se odrekla. Života pre tebe, te pustinje u kojoj nije nicalo to što sam sadila. Želela sam da gradim a za mnom se rušilo pa sam svakog dana kretala ispočetka. Baš sam se umorila. Ljubav prema tebi je nešto drugo, nešto bolje. U njoj se uzdižem, ne padam i nemam potrebu da se žrtvujem beskrajno dugo i lutam bez cilja. Cilj sam već postigla. Tu si i tu sam.



Pišem ti ovo i mislim o tvom osmehu kada budeš pročitao ovo. Tako si iskren dok me ljubiš. Ponekad vodiš ljubav sa mnom, ponekad pustiš da ona vodi nas. Svuda je svetlo ili se bar nazire. I kad padne noć tamo gde koračamo mesec upali fenjere od nade. Samo pravo, do večnosti, do zvezda, do kraja do beskraja...samo ti i ja. Veruj mi!



Ovo je pesma za tebe, bez rima i strofa. Zapravo, pesmu šapuću emocije u meni a srce taktove pravi napamet, pa to postaje himna a nismo ni svesni toga. Ne plaši se. U nama se bore mnogo sitnih za i protiv ali sve dok smo na istoj strani...sve je u redu jer volim te.