11.01.2014.

Oslušni me


Ćutanjem ti kažem sve ono što rečima ne smem. Kažem ti ono što ne umem da ti objasnim drugačije. Ćutim. I gledam. Te tvoje tople oči, te tvoje usne. I ćutim. Ćutim jer ne smem da kažem ono što mislim. Bojim se. Povredićeš me. Ali opet,na licu mi se vidi svaki moj pokret odaje se. To da te volim to znaju i ptice, i na meni poznaje se. Posmatraj ponekad svaki taj pogled koji ti nesebično dajem. 

A ja ću zauvek da kao senka, dok tebe ima trajem. Ćutim jer me plaši istna, iako je moja. Ćutim a znaš koliko želim da postanem samo tvoja. Bole me sitnice, hladnoća, i neizvesnost. Ponekad ne znam šta misliš. Pa ćutim. Ne govorim.

                 

Oslušni ponekad taj maleni deo mene. Možda ako shvatiš šta hoće da ti kaže uspeš da zaustaviš vreme... Za ruku me uzmi, reci da sam vredna. Šapni mi nešto što nikada nisi. Ti znaš, ja ne moram da kažem...Da razlog mog postojanja ti si. Ćutim. I ne smem da govorim glasno. Jačina mog glasa možda probudi nas, iz ovog sna u kojem ima spasa za našu ljubav. Možda ponekad ćutim jer želim da čujem nešto što nikad nisam pre. Neki motiv, podstreh da nastavim dalje, jer hrabra sam samo kraj  tebe. Jaka sam onda kad šapnes mi tiho, da jedina ja sam u zivotu tvom. I da sanjaš iste snove kao i ja, našu sreću,
decu i dom.

Нема коментара:

Постави коментар