28.03.2014.

Ružan san




Još jedna oluja se sprema. Osećam je u vazduhu. Miriše na suze. I puštam ih... Neka padaju. Konačno da potope taj drveni most koji spaja budućnost i prošlost. I tako rastrgnuta dok stojim na tom mostu i čekam kišu osećanja, molim se. Za život i mir. Osećam krckanje pod nogama. Ruši se. Veza između nje i mene. Prošlost. Izgovaram joj ime kao da je svetinja. Jer, sve što mi je bilo sveto u njoj je ostalo. I ništa ponela sa sobom nisam. Ne osećam grižu savesti. Ništa od toga se ne bi uklopilo u moju sadašnjost. Sa mnom su pošla samo osećanja. Gorčina. I bol. Vetar me budi iz tih misli. 

A bela haljina opire se njegovim naletima. Maskara odavno isprana suzama. Bosa sam. Svesna sam da je hladno. Ali hladnoću ne osećam pod prstima. Ona je iznutra. U daljini sevnula je munja. Zadrhtah od straha. Prilazim ivici mosta da pogledam dole. Reka je nabujala i most je postajao nestabilniji. Ne mrdam. Ostajem tu, rastrzana, čekam kišu. Konačno, odjednom, pljusak mi nakvasi ruke i grudi a zatim osetih kako mi se haljina lepi za telo. Mokre kose, na vetru osetih potrebu da potrčim. Ali ne znam na koju stranu... Vazduh je postajao sve hladniji. A moje ruke na ogradi čvrsto se drže. Za život. Neko me doziva. Ne razumem. Ne čujem jasno. Ne želim da se okrenem. Ne pomeram se. Munja, a zatim i grom. Strah me savladao. Trzaj me jedan moga tela bacio na sredinu mosta. Klečim, prekrivenih očiju obema rukama. Sama. I čujem, opet me neko doziva. 

Osećam korake, ali ne smem da gledam. Malo od znoja, malo od kiše, mokra sam. Osećam nečiju blizinu. Manje je hladno i slabije čujem gromove. Tišina. Odjednom osećam mir. Kao kad punite šolju čajem, ispunio mi je telo. Otvaram oči. Vidim svetlost. Blaga je, i zaključujem da je rano jutro. Nisam odmah svesna gde se nalazim. A onda osetim nečiji dodir na svojim tabanima. Osetim nečiji dah. Ugledam jednu snažnu mušku ruku položenu preko moga stomaka. Sigurna sam. Sunce  se  budi. I ja sam budna. Okrećem se tiho da mu vidim lice. Toplim očima me je posmatrao. I bez reči me je nežno privio uz sebe. Šapnuo mi je tiho da je sve u redu. Da sam samo ružno sanjala.

Нема коментара:

Постави коментар