24.04.2014.

Čekajući da se promenite, ja sam se promenila

                                                         
                                                             

Neke ljude nikad ne zaboravimo. Nema tu neke filozofije. Ostaju nam duboko u srcu. Neki po dobru neki po zlu. I pamtim ih sve. Od prvog do poslednjeg.Jedan vam zabije nož u leđa, drugi u srce. Pa se pojavi treći da vam zaleči rane. A onda se ispostavi da i on nije ništa bolji. I tako u krug. Dođu i prođu. Neki se zadrže kratko, neki duže. I taman kad pomisliš da ih nema više oni se pojave ni od kuda. Čisto da te potsete... I naravno, imaju spremnu priču. O promenama koje su doživeli, o greškama koje su uvideli. Misle da su baš oni ti koji zaslužuju poslednju šansu. I ne shvataju da je ta poslednja šansa već uzaludno iskorišćena. I ne sumnjam da shvate. I da bi sve uradili da vrate vreme. Ali i ja sam se promenila.Čekajući vas da se promenite...

Нема коментара:

Постави коментар