26.04.2014.

Pobediti sebe


PHOTO : We Heart It

Bespomoćna. Širim ruke, skupljam snagu. Znam reči ali nemam glasa. I odjek svog vriska čujem. Ali ne mogu da vrisnem. I toliko toga imam da kažem. A ćutim. Zašto me niko ne pita? Samo da mi bude lakše da kažem! Ali nikoga nije briga... Šta i da kažem? Niko neće čuti. Neću da pričam nekome ko ne sluša! Sve bih dala za zagrljaj jedan. Za poljubac jedan! Za utehu i mir. Za sigurnost između njegovih ruku. Za buđenje pored tih očiju...Ne mogu ništa da uradim. Mogu da ispisujem redove kao i do sada. Da čekam da se dogodi čudo. Da se nadam. Osećam pritisak. U glavi. U prostoru oko sebe. Strepim. Već čujem eksploziju osećanja. Ništa se ne dešava. Tišina je. Čujem samo pulsiranje mojih slepoočnica. U mislima već pakujem svoje drhtaje i odlazim. Ali samo vreme prolazi. Ja stojim na istom mestu. Sama. Plafon se vrti. Pod se vrti. Samo sam ja mirna. Ali mira nemam! Hiljadu pitanja i hiljadu zašto me proganja. I nemam odgovore. Za neke je kasno. Neki odgovori više nisu važni. Želim da odem. Daleko. Gde nema mene. Ali od sebe se ne može pobeći, znam. Ne mogu da ostanem sa sobom ovde. Guši me ova JA. Zarobljena sam u njoj. Moja duša u njenom telu. Moje srce. Njen razum. I taj rat između njih! Ubija me! Neka se okonča. Neka se neko od njih dvoje preda. Ne mogu oboje da budu u pravu. Znam. Ali nikog ne slušam. A sve što misle čujem. Opet pulsiranje. Mrak pred očima. A onda i knedla u grlu. Neću da plačem! Suze mi obrišu ideje razuma. Srce me savlada. Neću to! Želim da se odluče. Jer ja sam bespomoćna. Između onog što želim i onog što ne smem pretvaram se u stenu.

Нема коментара:

Постави коментар