27.04.2014.

Oporaviti sebe




Novo jutro. Uspavala sam se. Mada neka jutra je i bolje prespavati. Osećam da je hladnije nego prethodnih dana. U ogledalu ona ista od juče. Smešim joj se kako bi se i ona nasmejala. Prati me. I slatka je tako pospana i sa svim pramenovima kose neukrotivim ujutru. Rugam joj se i pravim smešne izraze lica. Uspeva mi. Smeši se. I njen glasan smeh odzvanja u kupatilu. Zamislila se. Pokušavam da pročitam iz njenog pogleda o čemu razmišlja. Vidim nečiju ruku oko njenog struka. I prste u kosi. I trag usana na njenom vratu. Onda osetim dah, nečiji miris. Ali ne vidim mu lice. Iz njenog oka viri poseban sjaj. I znam da će zaplakati.

I taj neko je tako snažno grli. Pomislim da joj nisam ja potrebna. A onda on nestane. I ja se naglo okrenem iza sebe da ga zaustavim. Ali nije ostalo ništa. Ni jedna naznaka da je bio tu. Samo taj miris koji bih osetila svuda...

Нема коментара:

Постави коментар