28.04.2014.

Ti si i bol i sreća




Traži se izgubljeni sat. Ili ih je možda bilo više? Ne sećam se. Sećam se tog jednog. U kojem je moglo da se desi mnogo toga, a nije.M ogla sam da kažem istinu. Mogla sam i da slažem. A ja sam samo ćutala. Dve ili tri reči izgovorene tek tako učinile su se dovoljne. A znam da nije dovoljno. Trebalo je da budem ubedljivija. Trebalo je da te gledam u oči dok to pričam. Teško je biti nešto  što nisi pred nekim ko te zna najbolje. Pokušala sam. Da oteram sebe od tebe i obrnuto. Zar ne bežimo svi pred tim što nas pritiska? Osudićeš me. Možda se ne potrudiš da razumeš. Ali zar ne mogu sebi da dozvolim da pogrešim? Ne mogu da razmišljam o tebi. Kad mi padneš na um,sa tobom padne teret vremena. I jako me stegne bol. Jer želim te tu. A opet te ne želim. Srećo moja i bolu moj. I sve moje! Nećeš razumeti. Ti kada voliš za to se boriš. A ja odustajem. Želim sve. Sada. Odmah. Bez usamljenih dana. Bez noći koje provodim sa čekanjem. Bez jutara koji sviću sve jedno lošije od drugog. Neću! Želim svoj mir. Sebično od mene, znam! Ne želim da se boriš za mene. Ja već jesam tvoja. Pripadam ti srcem. A ono razum ne sluša.

Нема коментара:

Постави коментар