11.06.2014.

Sve je pogrešno

I volim te i mrzim.
Kao da neko uliva razna osećanja u moje srce.

I prezirem,te bezvredne trice.
Koje ostavljaš za sobom.

Ja sam uvek bila od onih koje žele dom.
I lutam čini se celog života u potrazi za  srećom.

Ne razumeš ti taj strah.
Život čine stvari koje nam oduzmu dah !

Kao onda kad si me prvi put poljubio.
I kad smo stidljivo skrenuli poglede.

Na tom putu ka sreći, niko ti ne kaže : Tuga je dovde.
I nikad ne znaš kad može komadić tuge u srce da ti se zabode.

I lutaš tako sam.Ili sa nekim.
Prvo sa nekim bliskim pa sa dalekim.

I misliš da ga poznaješ.
Da imate duše iste.

Ali zaboraviš.
Nisu sve duše čiste.

Pa se okreneš i odeš.
Kaješ se posle,naravno.

Ali nisi ti taj koji treba da se kaje.
Već onaj koji te napustio odavno.

Jer ti si htela ljubav,decu i dom.
Tako mlada i puna nadanja.

Ali nisi znala,život je pun razočarenja.
Uzimaju oni srca,pa ih bacaju.

Sigurno postoji neko djubrište.
Ali nisu srca ta koja treba da budu tu.

Sve je pogrešno.
Sve je naopako.

Ljudi danas žive brzo,                                                               
a zaljubljuju se polako.

I zato kad odeš odneseš i deo mene.
Deo onog što osećam,mislim i znam.

Sa tobom sam neki novi svet.
A bez tebe propadam.

















                 

Нема коментара:

Постави коментар