12.06.2014.

Nisam kriva, ali se krivim

Kao kamen u novoj cipeli,
svaki put kad napred krenem
prošlost me na tebe potseti i ja se okrenem.
A iza mene ponor, rupa bez dna.
Kako da znam da si isti i da ista sam ja?
Hvatam se za vazduh tražim tvoje ruke,
navikla sam da ćutim i krenem dalje bez buke.
Ne znam da li je to što pamtim nešto što me u životu drži,
ili ono što mi ne da da živim.
Znam nisam kriva, ali se krivim.










                                                                                                                  

Нема коментара:

Постави коментар