13.06.2014.

Ne sanjam te više

Ne sanjam te više. Više nisi predmet mojih snova. I na posteljini ujutru ne povlačim prst u tvoje ime. Više nisi moj san. Sad si moje razočarenje. Ali nisi ti kriv. Ja sam. Od nesavršenih stvari pravim savršene. Docrtam poneku vrlinu tamo gde ih nema. I uživam u svojoj zamisli da je to realnost. A onda tako jako udarim u zid hladnoće. To sam ja. Vidim ono što želim da mi je pred očima. Žmurim pred istinom.Verujem u laži. A onda se probudim ujutru a da ne pomislim na tebe. I shvatim da te više nema. Nema te u mojim mislima. Mada, ponekad te dozovem. Zaželim se onog tebe kakvog sam te stvorila. A onda kažeš ili uradiš nešto, pa shvatim da taj ti ne postoji. Nema te ni u mom srcu. Izbacila sam te. Potisnula sam sva osećanja. Ne osećam mržnju. A više ni bes. Samo želju da odem negde daleko. Da spalim sve ono što me potseća na tebe. Ali ko je još uspeo da zaboravi ono što se nikad ne zaboravlja? Moje puste želje. Ne sanjam te više. I budim se rano jer nemam koga da sanjam. Tvoj pogled, hod i oči... I onaj osmeh koji me lečio. Ne sanjam te više. Više ti ne dolazim.


Нема коментара:

Постави коментар