30.08.2014.

Žena sam




Žena sam. Od krvi i mesa. A ipak samo sam žena. Slaba i jaka. Mala i velika. Heroj i kukavica. I neka mi sude! Željna nežnosti, kupam se u suzama i ove večeri. Umorna duša umara moje telo. I zajedno leže nepokretni i usamljeni. Teše jedno drugo. A ja ne mogu ništa da uradim. Žena sam. Obična i sa običnim osećanjima. I u toj svojoj jednostavnosti potpuno sam posebna .Jer danas je teško biti jednostavan. Padam na kolena i dižem nos .Zavisno od situacije. Gorda sam i pokorna. Bez srca i sa velikim srcem. Koračam istom ovom zemljom kojom i ti koračaš. I nisam manje vredna od tebe. Žena sam. Plačem i smejem se. Hladna sam i tiha. Vičem i lomim stvari. Sudi mi! Kriva sam. I nisam. Volim te i mrzim. Zato što te volim. Proklinjem te i molim ti se. Hoću da budem tvoja žena .I neću da ti budem ništa. Mogu bez tebe. I umrla bih da te nema. Pobediću i biću poražena. Sve samo da bih bila voljena. Sudi mi. Ali ne prekorevaj. Jer ja sam jaka kad si pored mene. Slaba kad te nema. Heroj kad te branim. Spremna na mnogo. I spremna mnogo da pružim. I za uzvrat tražim poštovanje i ljubav. Male reči koje mnogo znače. I nežnost. Neizmernu nežnost. Jer ja sam samo žena. Od snova i osećanja. Sa vrlinama i manama. Žena sa više lica. Žena koju ti budiš. Žena koja od tebe jedino traži da joj pokažeš ljubav.

28.08.2014.

Sve je to nebo

More je ogledalo nebu. Kao što si ti moje. Od tvog pogleda zavisi moj. Od tvojih osećanja zavise moja. Ti si moja sreća. I sav moj bol. Kad vidim tebe vidim celu sebe. Okupanu suncem ili pokislu od kiše. Ti si moja inspiracija. A inspiracija je moja bit. U tebi vidim sebe, satkanu od ljubavi. U tebi vidim sebe tužnu i nemu, srećnu i zadovoljnu. Od tebe zavisi tok mog dana i tok mojih misli. Ti si moj san i moja java. Moj svetionik i moj tunel. Svetlo i tama. Nebo je sivo. I more je nemirno. Nebo je vedro. More je mirno. I oluje. I sunčani dani. Sve je to nebo. Kao i ljubav. Kao i čovek.


          

27.08.2014.

Nisi fer


Tebi moje reči ne znače ništa. I ne pitaj me kako to znam. Volela bih da nešto tako okrutno nikad nisam saznala. Ali, eto sada kad su sve karte na stolu svečano objavljujem da si pobedio. Ipak, neću ti pružiti ruku, jer nisi fer igrač. Upropastio si i ono malo lepog što sam o tebi mislila. Pobedio si i možeš da odeš da slaviš. Daleko od mene. Tamo gde moje reči ne dopiru. Tamo gde ne moraš da se praviš da ih razumeš. Tamo gde nema svih onih istinitih rečenica koje izbegavaš. Sigurna sam,ti nikad nećeš moći da ih čitaš istim žarom kojim ih ja pišem. Nikada nećeš biti u stanju na ljubav da odgovoriš ljubavlju. Za tebe su reči samo sredstvo da dodješ do cilja, ali sa rečima se tako ne igra. Tebi moje reči ne znače ništa, a ja sam svako slovo ljubavlju pisala. Za tebe, sebični čoveče, što za ljubav ne znaš.






        

26.08.2014.

Srećni što imamo jedno drugo




Samo za tebe oblačim najlepšu haljinu. I dugo, beskonačno dugo stojim ispred ogledala. Pazim da sve bude na svome mestu. Najlepši osmeh stavljam na lice. Vežbam lagani hod i smirene pokrete. Popravljam šminku. Proveravam sat. Biram ogrlicu. Palim sveće. Gasim svetlo. Čujem zvono i prilazim vratima. Ne moram da proveravam jer znam da si ti. Taj miris bih uvek osetila. Taj korak bih uvek prepoznala. I čini se da prolazi čitava večnost dok ne otvorim. A onda tvoje lice, nasmejano i milo. Tvoje snažne ruke što se naziru ispod košulje. Tvoja blizina. I taj poljubac,na vratima. Sve je tu. Kažeš da sam lepa. Gledaš me u oči. Izuvaš cipele, skidaš jaknu. Uzimaš me za ruku. Ne stignem da ti kažem koliko mi je drago što si tu, a već se ljubimo dugo. Kažeš sve lepo izgleda. I grliš me kao da ti život od toga zavisi. Jako,najjače. Svojim dahom ugasiš sveće. I ostanemo u mraku. U tišini. Ležimo jedno uz drugo, zagrljeni i spokojni. Srećni što imamo jedno drugo. I tada znam da sam najlepša. Tako, u tvojoj blizini. I dok u tišini čujem samo naših srca ritam.

25.08.2014.

Slaba na tebe, jaka zbog nas




Volim te toliko da  mi je jedan tvoj pogled dovoljan za sreću. Toliko da mrzim kad nisi pored mene. Volim kad mi šapneš da me voliš. Volim tvoj dodir i miris tvoje kože. Toliko da mi stalno nedostaje tvoje prisustvo. Želim svoje prste izmedju tvojih. Volim te toliko da to želim svima da kažem. I to ništa ne može promeniti. Tvoje usne kad traže moje, i ruke kad me stegnu u zagrljaj. Sve volim! Volim tvoj osmeh, jer moje srce ispuni srećom. To što si borac i moj heroj. Sve volim! Pored tebe sam tako malena, a opet tako brzo porastem od tvoje ljubavi. Krhka sam i nežna. Ali se pretvorim u ženu ratnika, kad treba da te zaštitim. Sve sam. I nisam ništa. Sve po potrebi. Prilagodjavam se ritmu tvoga srca. Slaba sam na tebe, ali sam jaka zbog nas. I volim te, kao što volim život. Jer,moj život si ti.

24.08.2014.

Ne slušaš me




Otišla je noć. I mesec se tiho iskrao za njom. Nisi me probudio. Ali već sam navikla da se budim sama. I uzalud odlažem novi dan. Uzalud pokušaj da se zavaram. Ti nisi tu. I ničeg tvog nema. Uzalud bežim pod jastuk. Uzalud se pokrivam preko glave. Tebe nema, ti nisi tu. Ne pišeš i ne zoveš. I sigurno se ne pitaš zašto i tvoj telefon ćuti. Ja znam. Ali niko me ne pita. Ćutim i ja. Danas, u inat nama, ni sunca nema. Sve je mračno. Sve je tiho. Dan je. Osećam gorčinu i već vidim tvoje usne kako se oblikuju u još jedno izvinjenje. A ja ne bih svako jutro isto za doručak. Pokušaj da me ubediš da si u pravu, da ja grešim. Pokušaj da me ubediš kako ne treba da budem ljuta. Ne slušaš me. Ne čuješ. Kasno je. Sita sam.





     

23.08.2014.

Ti si mi




Sediš naspram mene. Pogledom svojim milujem prste tvoje šake. I zamišljam kako su svuda po mojoj koži. Hiljaditi put pitaš šta mi je. I osećam nalet besa od stopala naviše. Ništa mi nije. Gledam ti oči uporno. Pokušavam da pročitam ono što znam da mi nećeš reći, ono što me zanima. Skrećem pogled. Bez uspeha. Prazno. Sve drugo bih podnela. Ravnodušnost ne. Gledam kroz prozor. U list. U trotoar. U ljude. U saobraćajni znak. U semafor. U sve, samo ne u tebe. I zamalo da odlutam nekuda. Nekuda daleko. Ali onda opet čujem kako me pitaš šta mi je. Kontrolišem bes. Smešim se na silu. Ti sediš, nepomičan. Duvaš dim cigarete u moje lice. Moj pogled je na tvojoj kosi, na vratu. A onda se naglo usmeri ka stolu. Ne progovaramo. Osećam kako cupkaš nogom. Smeta mi to. Osećam tvoj pogled na sebi. Želiš da nam se oči sretnu. Čekam. Predugo, rekla bih. Ništa se ne dešava. Premotavam u svojoj glavi ono što želim da mi kažeš. Dozivaš mi ime. Vratim se u sadašnjost. Prodorno i upitno me gledaš. Znaš ti šta je meni. Ne izgledaš kao da ti je žao. Ne izgledaš kao da ćeš mi pomoći da zaboravim. Ali nadaš se da ću što pre da zaboravim.Tvoje grube reči. Tvoje nerazumevanje. Tvoju zaboravnost. Od mene se to očekuje. To je normalno. To tako treba. A šta meni treba? Šta ja želim? Pita li me neko? Ko je izmislio te druge šanse kad ih niko ne koristi onako kako treba? Ne znam o čemu razmišljaš. Ali znam da nisi sa mnom. Daleko si. Izgubljen. I nisi moj. Ko zna čiji si. Ko zna ko tvoje misli zarobi i ne pušta bezbroj puta dnevno? Ne znaš kako sa mnom, a uputstva za upotrebu nema. To kako se ponašaš mi se ne svidja. U mislima već sam otišla. Ali i dalje sedim tu. Ne pitaj me. Ti si mi.

22.08.2014.

Život je lep!




Pada kiša. Sedim na terasi. Pomalo mi je hladno. Ali nakon paklene vrućine od danas, prija mi. Odbijam potrebu svojih bosih nogu i golih ramena, kao nešto nevažno. I ostajem da sedim i dalje. Pijem kafu. Čitam novine. Uživam u tih sat vremena koje popodne izdvojim samo za sebe. Moja omiljena muzička stanica. Moja divna šolja i u njoj moj omiljeni napitak. Samo ja. Odbacujem probleme. Odbacujem sve razloge zbog kojih treba da brinem. Odbijam da se nerviram zbog tvoje sebičnosti. Ne prihvatam to da sam opet ispala naivna jer sam verovala pogrešnom čoveku. Samo ja. I sve moje. Na jednom mestu. Sat vremena bez svega onoga što mi treba, a nanosi mi bol. Možda se jednom promeniš i uozbiljiš. A do tada...Život je lep!

21.08.2014.

Reč na slovo U




Nekad tišina baš glasno zazvuči. I vetrom nošena usamljenost ulazi kroz nogavice i rukave. Onda pod kožu, pa u srce. Udobno se smesti, pa cikne! Širom onda otvorim oči, svesna šta se dešava. Zatvorim korice knjige. Ponovo je otvorim. Pogledam do koje stranice sam stigla. Zapamtim. Pa odmah zaboravim. Stavljam obeleživač. Zatvaram je ponovo. Pokušavam da odagnam to užasno osećanje. Pogledom tražim bilo šta, samo da mi odvuče pažnju. Ali ne mogu da mislim ni o čemu drugom. Ćutim. Osluškujem. Tražim neki drugi zvuk. Nešto bilo šta drugo. Opipljivo ili neopipljivo. Ustajem. Puštam muziku. Pomislim da sam uspela. Vratim se na terasu, zauzimam isti položaj, odahnem. Prolazi trenutak. Jedan. Dva. Ponovo! Nerviram se. Muzika ne nadjačava tu groznu reč na U. Sigurna sam da sam pojačala najviše što može. Preduzela sam sve potrebne mere. Čak sam i neke dodatne smislila usput. Ali ništa. Ja tu ništa ne mogu. On je taj koji treba da me zagrli. Njega nema i svuda je bučno. Odzvanja njegovo ime. Odzvanjaju sećanja. Naši poljupci lebde u vazduhu. On ništa ne preduzima.

19.08.2014.

Mirišem na ljubav





Smešim se i gledam u ogledalo. Sve je isto. Ali u očima druge tinjaju vatre. Jače. Plamen od ljubavi širi se i na moje usne i obraze. Pocrvenim pred samom sobom. Volim taj osmeh, i drago mi je što je opet sa nama, šapneš mi. I ja se u inat svetu nasmejem još jednom, od srca. Za tebe. Za sebe. Za nas. U mislima nazdravljam čašom crnog vina, a u stvari samo pijem hladni nes na slamčicu. I sve mi je tako detinjasto. I ja sam detinjasta. Ponovo verujem. Ponovo se zaljubljujem. U tebe. U sebe kad sam sa tobom. Koraci su mi laki. Sjaj je svuda po meni. Sve je drugačije. Drugačije izgledam. Drugačije mirišem. Srećna. Na ljubav! Probudio si me ponovo. Odjednom,ništa mi ne smeta. I na sve sam imuna sem na tebe. Svaki tvoj pokret, glas, osmeh... Sve je usmereno ka meni. A najlepše od svega je što iste simptome prepoznajem kod tebe. Iste oči, samo druge boje. Isti osmeh, samo na drugom licu. I konačno se oseća mir, svuda mir... samo kad me uhvatiš za ruku. Samo kad me pogledaš.

14.08.2014.

Sve od sebe




Dobro sam, kažem. I uz smešak klimnem glavom kad me neko pita kako sam. A ustvari, teže mi ne može biti. Isključivo krivim sebe. Mada nisam kriva i ne odgovaram za tvoje postupke. Praštam ti u sebi. Srce ti oprašta. Ali ja se ne dam. Verovala sam ti. A to skup je dar. Ti imaš sve, a meni ništa nije ostalo. Ja sam sve drugima poklonila. Tvoja sebičnost je nedodirljiva u svom preterivanju. Grabi za sebe i ono što joj ne pripada. Sve sam ti dala. Slobodu. Ali ti si moju oduzeo. Ne daš mi da budem ono što jesam. Smeta ti što sam ti privržena. Smeta ti zvuk mog glasa, to što se lako rasplačem. A znaš dobro zašto plačem. Ti zaspiš mirnim snom. Ja se budim pre vremena. Opraštam ti, zbog sebe. I nastavljam dalje. Opraštam ti, jer zaslužujem mir. Ali ne mogu da zaboravim. Ružna sećanja brišu lepe stvari. A od tebe se tako malo očekuje. Zagrljaj, dodir, poljubac. Moje malo tebi je previše. Ne traži me. Gluva sam za tvoje pozive. Nedodirljiva za tvoje kajanje. Znaš da sa sebičnim ljudima ne umem. Ja sam navikla da sve od sebe dajem. Za tebe. Za nas. A ti?

09.08.2014.

Nema te svuda




Ne dišem od kad te nema. A nema te svuda. Teško je razumeti, razumem. Ali zar je važno? Zašto gubiti vreme na to? Pokušaj nešto drugo. Na primer, ugasi svetlo. Ukljiči maštu. Napravi naš mali podijum za ples. Zavrti me. Neka mi se pamet zavrti, neka mi srce zalupa. Donesi ono što nemamo. Pronadji to vreme koje nam stalno nedostaje. Budi tu. Nije važno gde je to TU. Važno je da smo mi tu, jedno pored drugog. Zagrljeni i spokojni. I ne moraš da me razumeš. Pokušaj nešto drugačije. Odvedi me negde gde nisam bila pre. Pokaži mi svet onako kako ga vidiš tvojim očima. Znaš da meni nije potrebno puno. Znaš da je meni važnije kako se osećam od toga gde sam. I znaš da mi je najvažnije od svega da sam sa tobom. Znaš da sam srećna samo pored tebe. Donesi mi komad sreće. Pokaži mi put, cilj nam je isti. Budi mi podrška. Budi sve ono što sam ja tebi. Budi sa mnom. Fizički i na sve druge načine. Samo budi tu. Pored mene. Kad god možeš. Jer, znaš...Kad odem, a to moram...Proći će mnogo dana do mog povratka. I onda moramo sve ispočetka. Želim te. Da na tvom ramenu zaspim i budim se. Da cela budem tvoja. I zato nije važno da li me razumeš. Samo pokušaj nešto drugo. Na primer poljubi mi oči. Odvedi me u neki svet mašte. Daleko od svih. Pokaži mi da me voliš, da sam razlog tvog postojanja. Poljubi mi obraze i vrat. I usne. Želim da udahnem tebe sa svakim poljupcem.  Želim da me želiš kao što ja tebe želim. Da nam se osećanja spoje. Da postanemo jači. Da snagom ovoga što imamo pobedimo svet i sve prepreke. Da dodjemo do vrha. A ti znaš gde je vrh. Vrh je tamo gde mogu da  slušam otkucaje tvoga srca ležeći na tvom ramenu. Vrh je tako blizu. Ali bez tebe ja gore ne idem.

08.08.2014.

Tebi si važan ti





Poremetiš mi mir, pa odeš. Ostaviš me da plačem u mraku. Ubedjuješ me da nisam u pravu. Tvoja sebičnost me ubija. A još više to što me ne razumeš. Moje misli ostavljaš na pola. Ne dorečene, ne izrečene. Sve je drugo važnije. A ja čak i kad me povrediš želim da nadjem utehu u tvom zagrljaju. Glupa i naivna. I ne znam šta da radim sem da isplačem sav bes. I ne znam šta bih drugo, sem da isplačem svu bol. A posle? Posle ću opet da čujem od tebe da nisi ti kriv. Svi drugi su krivi, sve drugo je problem... Zaspaću opet tužna. Probudiću se razočarana. A to što svaki deo mog tela boli, i što svaki atom moje duše preživljava patnju? To te ne zanima. Gušim se u tvojoj bezobzirnosti. U tvojoj pohlepi za nečim drugim. U tvojim opsesijama. I pitam se, vrlo često... Kada ostaneš sam jel ti bude žao? A znam, znam da nije.Tebi nije važno šta ja osećam. Tebi si važan ti. Samo ti. A to nam je zajedničko

Komad srebra




Ne nosim te više. A mnogo toga mi značiš. Ti si ostatak onoga što je bilo, onoga što me je držalo u životu. Ali više ne greješ moj vrat, ne čuvaš me noću. Ne šapućem ti tajne i strahove na jastuku. Samo si komad srebra. A opet to nisi. I svaki kamenčić na tebi jedan moj je san, moja želja i nada. A opet više nisi ništa sem običnog nakita. Njegove ruke su te postavile na moj vrat. Sećam se trena kada se to dogodilo. Sećam se vremena, dana. Sećam se svega. I uvek kad te ponovo stavljam osetim njegove ruke, njegov prepoznatljiv miris. I sve se vrati. Ali ne nosim te više. Donela sam odluku. I više mi ništa ne značiš, ponavaljam. A opet, tako te nežno pakujem u kutijicu i čuvam u tami mog ormara. Za tren se osećam slobodno. Za tren sam ponosna na sebe. Ali trenuci kratko traju. Savlada me strah i očaj. Uplašim se da bez tebe više ništa neće biti isto. Da ja neću biti ista. Da me on neće gledati isto. I u hladnim noćima, dok napolju grmi ustajem na prstima. Ne palim svetlo. Napamet te nadjem. I držim te uz sebe dok ne svane .Zbog sopstvenog mira imam te izmedju prstiju. A ujutru te tražim po rubovima posteljine. Pomahnitalo i žustro. Kao da bez tebe ne može da počne novi dan. Kao da bez tebe ne može da padne noć. Kao da sam njegova samo kad si tu. Kao da je moj samo dok si sa mnom.

07.08.2014.

On




Stalo mi je do njegovog osmeha. I sve bih uradila samo da ga gledam na njegovom lepom licu. Svoje suze bih zamenila, svoje mane i vrline, ono što jesam i ono što želim biti... Samo za jedan maleni smešak na njegovom licu. Znam, njega to ne dotiče. Ali znam da zna. Kad ga pogledam, da bih sebe dala. Kad ga dodirnem da bih planine srušila da do njega dodjem. On zna, a to nije dobro. Za ovo maleno srce medju mojim grudima. Za ovu dušu od stakla. Uzalud ga ubedjujem da nije istina! Uzalud, jer svaki atom moga tela govori mu suprotno. Drhtaj kad me zagrli. Trzaj kad me uhvati za ruku. Stid kad me pogleda. Sigurnost kad je blizu mene. Patnja kad ga nema. Bol kad se ne javlja. Užas kad pomislim na kraj. Strah kad pomislim na rastanak. Sreća, kad mi šapne da me voli. Ja bih eto sve dala za taj maleni osmeh u uglu njegovih usana. Sve svoje rane, sve svoje vreme, svoje sate, minute. Sve što imam i sve što bih želela da imam. A on? Dovoljno je da se nasmeje. Sve mane mu zaboravim, sve greške oprostim. On to zna. I to koristi. Ali ne marim. Ljubav će me ubiti. Bolje je da ja umrem za nju!

05.08.2014.

Ljubav se ne podrazumeva



Na večnu i beskrajnu ljubav se kuneš. Ali meni neke stvari nisu najjasnije. Kako možeš da zaspiš a znaš da ja ne spavam? Kako, kad znaš da sam uznemirena? Moje nespokojno disanje zar te ne budi iz sna? Zar se ne okrećeš u krevetu tužan kad znaš da si me izneverio? I kako te ne boli to što se ne javljam i ne odgovaram na pozive? A ja...Ja maštam da spavamo na istom jastuku, da slušam tvoje disanje. I sigurna sam, ja bih primetila da nešto nije u redu. Po načinu na koji ti se pomera grudni koš, po zvuku tvojih udisaja i izdisaja. Kad nekog voliš, znaš i bez pitanja. Kad nekog voliš trudiš se, bez podsećanja. Ljubav se ne podrazumeva.

04.08.2014.

Da li ću skupiti snage da ti se više ne vraćam?




U svojim rukam držiš sve moje snove i želje. A moje ruke su prazne. Upravljaš mojim životom, kao da sam tvoja lutka. A bez tebe moj je život prazan. Ne mogu sa tobom, a ni bez tebe. Živim na ivici. A opet u začaranom krugu. Vrtim se oko svoje ose, dok ne padnem od očaja u krevet. I tamo gušim suze jastukom, stišavam jecaje. I prodju sati. I prodju dani. Ali ti ne prodješ. Daš mi mrvu sreće, pa se ponadam. A onda shvatim da mrvama ne mogu utoliti glad. Čekam. Ćutim, dok u meni vrišti nepoznati glas. To nisam ja. To je moja duša, njeni krici. Znam,misliš da sam luda. I ljuta sam na sebe što se pretvaram u zver svaki put kad me pobediš. Samo sam žena kojoj treba pažnja i nežnost. I zašto je to toliko teško razumeti? Jednom sam skupila hrabrost i otišla od tebe. Uspeću i drugi put i svaki sledeći. Ali da li ću skupiti snage da ti se više ne vraćam...?

02.08.2014.

Čime ja da se hranim?

,,



Sabiram i oduzimam sve ono što smo imali. Sve ono što smo želeli da imamo. I nema ničeg. Kao nestali grad sa mape, ničega nema. Ni ruševina. Ni tragova. Ili se ja trudim da nas obrišem? Ne volim ovakva jutra. Posebno ne posle noći u kojoj se nisam naspavala. Ali, šta mogu? Jače je od mene. I trenutno nisam u stanju da se borim sa svim tim. Puštam da me preplavi talas očaja. Ipak, ne preduzimam ništa. Čekam. Znam, nećeš se pojaviti ni od kuda. Niti ćeš uspeti da me oraspoložiš, ne ovog puta. Prosto reči nisu dovoljne. Niti ja želim da govorim. Branim se ćutanjem za zločin koji nisam počinila. Branim se. Iako me niko ne napada. Branim se od same sebe, jer jedino to mogu. Ti si me odavno pobedio. I svaki moj poraz tvoja je pobeda. Ali kad me pogledaš... Sve srušiš. Sav moj ponos nestane. Sav moj bol prestane. A onda prestaneš da me gledaš. Pa navučem tvrdi oklop oko srca. I ne dam nikome unutra. Čuvam taj bezbrižni prostor za nas. A tebe nema. Pojaviš se samo onda kad sam ti neophodna. I ja sam vazduh tebi. A ta glad za vazduhom je najveća. Glad za životom. Glad za ljubavlju. Ali, čime ja da se hranim?

01.08.2014.

V,O,L,I,M,T,E




Pišem ti pismo. Nisam sigurna da li ćeš ga ikada pročitati. Možda ono što želim da ti napišem ne bi ni shvatio. Ali moram ti reći. Ljubav nije ako mi povremeno napišeš da me voliš. Nemam ja ništa od tih slova, mili. I ne znače mi baš ništa ta slova, uklopljena tako da samo lepo zvuče dok se tope na usnama. Ja ipak želim nešto više. A opet, i to što tražim mislim da nije mnogo. Možda je samo komplikovano. Za tebe, koji ne obraćaš pažnju na ono što govorim. U pravu si zbog toga. Jer,nisu bitne reči. Bitno je nešto drugo. To, kako me gledaš treba da mi pokaže koliko me voliš. I to da li me slušaš kada nešto govorim. To da li sam ti važna, i da li me ponekad stavljaš ispred sebe. Poštuješ li moje želje i moja razmišljanja, želiš li da budem srećna...? Zašto onda radiš suprotno?! E zato ja baš nemam ništa od tog volim te, napisanog mehanički, izgovorenog tiše... valjda da bi zvučalo lepše...?! Ne... Ne želim da me voliš. Ne želim da me voliš tako kako ti misliš da me voliš. Želim da me voliš tako da to osetim. To V i O meni baš ništa ne dokazuju. Obična slova. I to L. Slovo kao i sva ostala. Ne predstavlja ništa sem sredstva kojim se pišu reči. Sledeće slovo, slovo I podseća me na spajanje. Na ostvarivanje veze. Ali ne pokazuje da me voliš. M. Kao Moj, Moja...i ništa više. I T i E. Posebni za sebe. A opet celina kada su jedno kraj drugog. Reči. Tako ih puno ima. Ali meni, mili ništa ne znače. Tek kad mi budeš pokazao da me voliš, onda ćeš moći to da napišeš. I tek tada će te  reči postati važne. Samo tada, jer će biti prave.

Baklja sa mojim plamenom


Znam ja zašto je nestao sjaj u mojim očima! Nije to zbog NEKIH ljudi. To je zbog onih koji su mi bili izrazito važni. Zbog onih koje sam volela i volim. Zbog onih koji su me razočarali. I svi oni su bili bitni. A taj plamen kojeg više nema zapaliće neki drugi ljudi. Iskreno se nadam. Jer, teško mi je kad ujutru vidim da ga nema. Bezuspešno pokušavam da ga vratim, danima... Čekam da osvane neki srećniji dan. Ali ništa. Snage mi ponestaje, a misli mi se rasipaju u daljini. Neko nosi baklju sa mojim plamenom. Zaglavljen negde, u gužvi,ima milion prepreka... Ali sigurna sam, doći će. Treba samo da sačekam.