21.04.2015.

Napišem pa obrišem



Napišem da te volim. Napišem pa obrišem. Jer više ne znam da li sam sposobna da osećam taj glagol. A onda se ugrizem za jezik jer znam da lažem. Preispitujem se, borim se sa apatijom. Ali nije istina da ne osećam. Nije istina da ne mislim, da ne želim, da ne sanjam... Nije istina da me ne zanima više. Ali ne znam još koliko ljubavi mi je ostalo do prave? Tražim broj. Pokušavam da izračunam. Množim trenutke sreće i delim sa stanjima plakanja. Sabiram ljude koji su mi vratili nadu život i oduzimam od njih one koji su mi taj isti život oduzeli. I na nuli sam. Lepa cifra. Od nule se počinje? Ili se tu sve završava? Napišem da te volim. I onda pokušavam suzama da oživim to što vidim na papiru. Te reči, to osećanje. Ali ništa. Raspadnem se. Sastavim se. Eksplodiram. I utonem u ravnodušnost... Spustim olovku. Iscepam list. I ne smem da izgovorim na glas. Jer ne znam šta bi me više pogodilo, malena ljubavi moja... To da ne mogu da te zavolim. Ili to da možda ne možeš da mi uzvratiš to. Nemam ja snage za nove poraze... 

Нема коментара:

Постави коментар