08.04.2015.

I mrzim te. I volim.




Pokušavam neobjašnjive stvari da ti  objasnim rečima. Da li si nekad razmišljao o tome koliko su prazni dani od kada nema nas? Nisi ? Znam. Ali ne znam zašto pitam. Slušaj, tišina opet odzvanja u srcu od stakla. Magli mi se pred očima. Krv mi je topla. Osećam lupanje srca. Osećam kovitlac vazduha u mojim grudima. Besna sam. I ljuta sam. Ti si jedan vrlo zao čovek ! Ostavljaš stvari nedorečene. Vezuješ me za sebe mojim nagađanjima. Čekam. Znam da nećeš nazvati. Ali želim da ti kažem. Ne možeš da me hraniš nadama pa da me ostaviš da umrem od gladi. Igraš se mojim osećanjima. Pričaš mi jedno a drugo mi serviraš. I ne mogu...ne umem, da kontrolišem bes! On mora napolje ! Mora dalje,iz mene da izadje...mora! I zato pokušavam, još jednom, a znam, ne i poslednji put...da objasnim, slepom tebi, koliko si besa stvorio ! Mrzim te i volim, sve u isto vreme. Ne volim te. I ne mrzim ! Čak ništa ni ne osećam. A opet osećam te svuda...Sklanjam stvari sa stola, jednim potezom ruke. I čujem lomi se čaša, gužva se papir, prosipa se vino... Ostavljam haos iza sebe i odlazim napolje. Trčim nepoznatim ulicama jer će me poznate pitati za tebe. A šta da im kažem? Da je tvoj ego i ponos veći od nas? Ne, ne mogu to da izgovorim na glas ! I mrzim te i volim, kako da objasnim to ?

Нема коментара:

Постави коментар