23.07.2015.

Nismo bili dovoljno hrabri

Ako se već plašiš da si me izgubio, sat ti otkucava. Ljubav nije strah. Ljubavlju se svašta naziva. Ne želim više reči. Mnogo toga smo rekli. Bilo je i previše onoga što smo trebali da prećutimo. Nismo bili dovoljno mudri. Ni hrabri. Ni silni. Ni pravog vremena ni prave prilike. Ništa nismo uspeli da prepoznamo. I u tom neznanju, živeći zabrinuti, shvatali nismo koliko smo srećni. Jedan dobar čovek i jedna dobra žena, naišli jedno na drugo. Tako ova priča počinje. I tako se završava. Jedan bljesak sreće. Jedan tren mraka. Ne shvatam da mi nedostaješ i guram te od sebe. Ne shvataš koliko sam ti potrebna pa ti je svejedno. Toliko dugo se znamo, a nismo imali vremena da se upoznamo. I naše dve duše sad se traže, pogrešnim putevima usmerene. Obe tvrdoglave. Ponosne. A znaju, sve znaju. I znam bio bi potreban tren da se popravi sve. I taj tren bi trajao večno u našem sećanju... Trenutak u kojem te prepoznajem po hodu na kraju ulice, žurim ka tebi, grlim te pogledom a posle i rukama. I stojimo tako dok naša srca ne zakucaju istim ritmom...





Нема коментара:

Постави коментар