15.07.2015.

Zaljubljujem se u duše



Jesam. Jako sam čudna. Ne zaljubljujem se u lica. Ne zaljubljujem se u tela. Zaljubljujem se u duše. Nesavršenosti lica i nesavršenosti tela neutrališem lepotama duše. U duši tražim razlog za voljenje. Tražim razlog za divljenje. Tražim razlog za pripadanje. Ne gledam boju očiju. Ni jedna boja ne voli isto. A opet, ni iste boje ne vole na isti način. Nije mi važna ni boja kose. Sve na kraju osede, posive. Ni koža. Možda osmeh. Dobre duše se najlepše smeju. Ne tražim večnu mladost. Lepo je mirno ostariti. Tražim čoveka koji će me pratiti i na večnom putu. Jesam. Jako sam čudna. Razmišljam o svojoj budućnosti grabeći vazduh sadašnjosti. I ne tražim sreću. To je jedan tren. Tražim spokoj. Tražim mir. Jedino su mi, možda, važne šake. One moraju da budu jake, prave muške. Da zagrle i ponesu kad treba. Da pomognu i budu oslonac. Da u njima tako lako stane moja šaka. Da štite i brane. Da pružaju nežnost. Jesam. Jako sam čudna. I mislim da ste i vi čudni, svi vi kojima su bitnije neke druge stvari.

Нема коментара:

Постави коментар