18.07.2015.

Prerasla sam te

Znam da sam rekla da me ovaj krah sa tobom neće slomiti. I da ću pokušati, najbrže što mogu da se sastavim. Da ću iz tih malih delića sebe ponovo izgraditi sebe, jaču i hrabriju, punu samopouzdanja. Znam, obećala sam sebi. Ponovo ću se smejati i uživati u svakom danu. Ponovo ću biti snažna. Ponovo ću stajati čvrsto na nogama. Jer, ko si ti da me slomiš? Ako nisi mogao sa mnom, trebao si odmah da kažeš. Čekala sam. Bila strpljiva. Mislila sam, shvatićeš. Mislila sam, razviće se bliskost. Mislila sam, vezaćeš se za mene i nećeš moći da se smeješ ako to nije sa mnom. Znam. Rekla sam. Obećala sam sebi... Ni jedan drugi muškarac mi neće pomoći u tome da te prerastem. Ovog puta uradiću to sama. I biću jaka i biću hrabra. I biću sve ono što nikada nisam. I nećeš čuti od mene da sam loše, da mi fališ. Ali znaćeš. Uvek ćeš znati. I neću izgubiti sebe. To sam dozvolila samo tebi. Da me izgubiš. Da me udaljiš. Da me ohladiš. Da mi pomogneš. Da odem. I neće mi pomoći ni jedan drugi muškarac da zaboravim tvoje oči. Tvoj dodir. Tvoj zagrljaj. Biću jača od sopstvenih osećanja. Pobediću sebe. A kad mi ponestane snage setiću se svega što si uradio i svega što nisi. Ugrišću se za usnu, vrištaću. Ali neću da plačem. Bila sam sve i bila sam ništa. Bila sam pogodna za kalup tvog života a ti me čak nisi ni pustio u svoj! I ne brini, nisi ti kriv što si me razočarao. Ja sam. Nisi dorastao mojim malim očekivanjima. Čak ni toliko.



Нема коментара:

Постави коментар