10.10.2015.

Ima nešto u tebi čega se plašim

Ima nešto u tebi o čemu ne želim ništa da znam. Način na koji me gledaš. Način na koji me želiš. Držiš me blizu pa me odgurneš miljama daleko, u sekundi. Ne možeš bez mene. A opet, tako ti dobro ide kad nisam tu. Ne znam da li prećutkuješ laž ili istinu. U očima ti je ponos. A kladim se da ti srce zadrhti kad pomisliš da se možda neću javiti. Nikad više.


Nećeš znati da li sam još uvek slaba na tebe. Čak ni to da li glumim da sam jaka. O meni ti neće pričati. Nećeš znati ni šta da ih pitaš. Biću senka. Ima nešto u tebi što me proganja. To što radiš suprotno od onog što govoriš. To što u sebi nosiš tuge i dubine bez dna. To što budiš u meni želju da ti pomognem. Ali kako pomoći nekome ko to ne želi? Na dlanovima su ti još tragovi mojih prstiju. Znam to. I na srcu žig, isti kao moj. Na leđima teret prošlosti. Po tome se prepoznajemo.


A ipak, ima nešto u tebi što nikada neću razumeti. To što gledaš, a ne vidiš. To što ne prepoznaješ, a dodiruješ. Čuješ, a ne osećaš. Grešiš, a ne tražiš oproštaj. Voliš, a ne dolaziš. Najzad, ima nečeg u tebi, nešto čega se plašim. Taj strah je ono što me guši. Plašim se tvoje tvrdoglavosti. Na svakom uglu na kojem je nada, sačeka me i tvoj ponos. Umirem od straha da nam vreme ističe, a ti puštaš ljubav da tek tako prođe pokraj nas...


09.10.2015.

Ako ponos ubije ljubav, može li jedan poljubac da je oživi?

Opet sam razmišljala o tebi. Znam. Rekao si da to više ne radim. Rekao si da nisi vredan toga. Znam. Ali ne pitaš se ti i ne pitam se ja. Volela bih da mogu da ne mislim o tebi. O tome šta je bilo, o tome šta bi bilo. Plaćam za tvoje greške. I sve bih dala da mogu da vratim vreme i da ih ispravim. Možda si mislio vratiću se. Ali nisi me čak to ni pitao... I verovatno noću ne misliš na mene i jutrom te ne bude praznine u srcu.Ali nisam ja ta koja je ponosna. Znaš da bih pristala na sve što tražiš. Ali  čak i da me poželiš najviše ti mi to nikada ne bi rekao. Takav si. Tvrdoglav. Ponosan. Propustićeš nas. Pustićeš da ljubav ode. Hiljadu je zidova do tvog srca. Ali oči ne lažu. Ni zagrljaj. Ni poljupci. Sinoć sam odolela a da te ne pitam, jer znam, ostala bih bez odgovora...Ako ponos ubije ljubav, može li jedan poljubac da je oživi? 
PHOTO : We Heart It 

04.10.2015.

Nauči pravila

U sebi možeš da se boriš sam sa sobom ali sa mnom moraš da se boriš naglas. Ja te neću osuditi. Ali neću biti ni potpuno objektivna. Vikaću i lomiću stvari. Napraviću buku, podići ću prašinu. ostaviću te bez reči, bez pozdrava. Ostaviću te nedorečenog. Mnogo puta sam pitala. Mnogo puta mi nisi dao odgovor. Mnogo puta si imao priliku. Mnogo prilika si propustio.  Ne gušim ono što osećaš. Ne izvlačim iz tebe nemoguća osećanja. Čekam. Ništa ne preduzimam. Ostavljam ti vremena da mi se posvetiš. Previše sam se trudila a premalo uživala u tuđem trudu. Shvati me. Nauči pravila. Previše dajem, za uzvrat tražim malo. Samo jednom volim. Jednom ostavljam. Jednom zaboravljam. Umem da prepoznam hladnoću u srcu. I znam kad je nekom zaista stalo. 

PHOTO : We Heart It

01.10.2015.

Lepljena figura od stakla

Gledaš me. Skrivam pogled. Plašim se otkrićeš neke stvari koje ti nisam rekla. Još uvek ti nisam pričala o mom najvećem bolu, o mojoj najvećoj sreći. Još uvek ti nisam pričala o Njemu. Ne znam ni kako bih počela. Da li sa onim što je bio ili onim što sada više nije? Bolje da znaš da sam prazna iznutra. Bolje da ne znaš jačinu moje želje da budem voljena i srećna. Prećutaću ti da se plašim da više neću moći da volim. Ali ipak moram ti reći nešto. Nešto što moraš da znaš. Mene nećeš moliti za ljubav. I neće ti trebati kompas da me nađeš. Uvek ću biti na tvojoj strani. Ali ćeš morati da se odaš, da baciš sve karte na sto. Ja mogu da se branim ćutanjem ali sjaj u očima mi gasi samo tvoj ledeni pogled. Oprezno sa mnom. Ja sam lepljena figura od stakla. I ne želim da se razbijem. 

PHOTO : We Heart It