09.03.2016.

< 243 >

Kažu : "Volite se." Kažu, a danas ljudi sve manje vole. Sve manje ljubavi na svetu ima. Plaše se da vole, a žele da budu voljeni. U strahu od razočarenja, ne pružaju šanse. Ljubav se shvata olako, ili se ne shvata uopšte. Percepcija ljubavi je loša. Između ljudi se grade zidovi, kule, betonski bedemi umesto poverenja. A zaboravlja se da je ljubav smisao. Voleti je najčistije osećanje. To je privilegija, odlika hrabrih, a ne kukavičluk! " Voleti je slabost! ", kažu. A ne znaju da za ljubav moraš biti jak. Ubeđuju me često da treba da se promenim. Mada ne razumem šta to njima smeta? Odrasla sam u porodici punoj ljubavi, vaspitana sam da poštujem ljude, da cenim ono što mi se da. Trudim se da ne povredim one koji gaje osećanja prema meni, a koja ne mogu da uzvratim. Igram fer. Ali ljubav ne smatram igrom. Ljubav nije nadmetanje. Drugačije ne prihvatam. Ja ne mogu da gledam ovaj svet vašim očima. Ja verujem u dobro. U bolje sutra, u kvalitetne ljude. Verujem da je svako došao na ovaj svet sa razlogom. Znam, reći ćete da sam naivna, da sam glupa, da život nije bajka. Osudićete moje viđenje svega. Nazvaćete me slabom, emotivnom, osetljivom... Ali, recite mi, zar nije hrabro od mene što se borim i dalje? Vi ste svi odustali i pre nego što ste pokušali da volite. Ja ni jednog trena nisam odustala. Ljubav postoji, samo je ne vidite jer se ona oseća. Kad spustite gard, kad srušite zidove, kad smanjite ego, kad se prizemite, tek tada moći ćete da letite.
PHOTO by : Pinterest

1 коментар:

  1. Једини коментар који ти mогу дати је ова песма

    Десанка Максимовић: СЛОВО О ЉУБАВИ

    Ако се волите љубављу која буја у самоћи,
    од раздаљине,
    која је више од сна него од свест
    и по растанку дрхтаћете од милине,
    могнете ли се још икада срести.

    Ви који се волите љубављу испосника,
    са страхом од сагрешења,
    који као птица о кавез ломите крила,
    сећаћете се увек једно другом лика.
    И по растанку замрети вам неће гушена хтења.

    Ако због ње патиш од несанице
    и у поноћ ходаш будан по башти,
    ако те ломи неутољена жеља луда,
    сећања на њу никада се нећеш спасити.

    Оних с којима се играмо око ватре,
    а бојимо се да је додирнемо,
    с којима идемо крај понора незагрљени и неми,
    сећаћемо се дуго ма и заволели затим друге.

    Ако је желиш безгранично,
    а седиш крај ње без гласа слушајући бајку која се у вама рађа,
    сванућу слично,
    памтићеш је и кад се зима пред тобом забеласа.

    Ако верујеш, седећи уз њу,
    да је љубав маслачков пухор
    који сваки додир може да стресе,
    ако волиш у њој сан и дете,
    ако ти је без ње пусто и глухо,
    мисао на њу будиће те и кад се растанете.

    Заувек се памте они с којима се грлили нисмо,
    чије су нам усне остале непознате,
    којима смо само с пролећа, у сну, писали писмо.

    Они који се као река не могу слити,
    међу којима нема спојног суда крви и крви вреле,
    а срца им се дозивају лудо,
    заборавити се неће ни кад им душе буду поседеле.

    Ако вам је љубав нож у срцу,
    а бојите се тај нож извући, као да ћете тог часа умрети,
    памтиће те он, сетиће те се и умирући.

    Они због којих срца осећамо као рану,
    али рану због које се једино живи,
    у сећање нам бану и кад заволимо друге –
    и осетимо се несрећни и криви.

    ОдговориИзбриши