01.03.2016.

< 241 >

On je pričao, ona slušala. On je lagao, ona mu je verovala. On je bio sebičan, ona je sve davala.  Nije izdržao dugo, pobegao je. Uplašio se tih niti vezivanja koje su se stvarale između njih. Ali nije shvatao, niti će ostati, čak i ako ih razdvoje tišine. On je šaputao često o ljubavi. Govorio je da nije sreo sličnu njoj.
A opet, priznao je, sve na nju liče kad je traži u gomili drugih. Sve su obične, sve su iste. Ona je jedina pružila sve a ništa nije tražila. I to jedno što je zaslužila on joj nije mogao dati. Obećao je da je neće povrediti, a upravo je to uradio. 
Ona je dizala glavu, ali njene su suze padale na pod. Svuda gde su oboje gazili. I ko zna... Možda je on nekada šetao posle nje tim istim ulicama. Jer ona je bezuspešno noćima tražila njegove oči. Nadala se da će ih sresti u tami, na mestima gde je nekada voleo da bude , na ulicama u kojima ju je ljubio. Činilo joj se da on hoda istim tim ulicama, ali hoda oprezno, da bi je izbegao. Pa da, moguće je. Jer, odakle će izvući hrabrost da je pogleda u oči? Ona zna i ono što on ćuti. Zna da je rekao mnogo toga samo da bi je oterao od sebe. Ali ona neće otići čak i kada fizički ne bude bila u blizini. Ona će ostati zauvek, u njegovoj glavi, duboko urezana. I taj greh počinjen njoj. On nikada neće moći da zaboravi, uzalud se zavarava. Voleće druge, ali nju neće prestati da voli. Neće je izbrisati sati slušanja njihove pesme. Niti će njen lik nestati sa prolivenim vinom i dočekanim zorama. Greške se ispravljaju, a on je pogrešio.
Možda je već kasno. Mnoge besane noći su prošle. On pokušava da zaspi sa svojom krivicom, ona sa pitanjima. Jer, on je rekao... Ti si najdivnija. Ti si najvrednija. Ti si posebna. Jel se nešto tako vredno ostavlja bez reči? Ko si onda ti kada sebi daješ za pravo tako nešto? Da li misliš da se ljudi sa vrednostima ostavljaju tek tako? Misliš li da će ih zameniti neki drugi ljudi sa istim osobinama? To tako ide, misliš? Ne. Jednom u životu sretneš one prave. Ostali su manje pravi. Niko nije pogrešan. Svi sa razlogom prođu kroz naš život. Blago onima koji prolaze a ništa ih ne dotiče. Ili ipak ne. Oni su uskraćeni za osećaj. A osećaj nas čini živima. 
PHOTO by : Pinterest

3 коментара: