05.03.2016.

< 242 >

Zna li on da bežanja nema? Stigne te kad se najmanje nadaš ono što najmanje očekuješ. Od drugih ljudi možeš da odeš, ali na sebe si osuđen doživotno. I nije uvek greška u tebi, ali od sebe uvek treba da pođeš. Ne radi ono što ne želiš da drugi urade tebi. Nikada, čak i kada misliš da to neće imati velike posledice. Jer, stigne te to. Sad kad sam te precrtala, za zauvek, imam još nešto da ti kažem. Uvek sam bila u prednosti, svaki tvoj korak sam unapred predvidela. Bila sam u pravu za sve ono što si mi prećutao. Ja čitam lica, čitam dodire. I znam, nerviralo te je to. Hteo si da budeš bolji, hteo si da budeš pametniji. Ali ljubav nije nadmetanje. Smešan si ispao. Nisam ti se ja nasmejala već ti se život ironično iskezio. Kako si mislio da ispadneš čovek tako što se nisi ni potrudio? Kako si mislio da neću znati to? Kako si mislio da možeš da polomiš ono što ti ja ne dozvolim? Iz ovoga sam izašla jača, ti si poražen. Mada, još gore je od toga. Kad pobegneš, ti si diskvalifikovan. Nema popravnog. Ovo je za sva vremena. Od sebe se ne beži, sa sobom se suočavaš. Uostalom, kukavice beže! Ti si se mene uplašio. Jer, ja sam toliko toga mogla da dam. Ti ne bi mogao to da mi uzvratiš. U mojim očima nisi pao, nego propao kroz portal razočarenja. Ako sebi nisi dobar, kako misliš drugima biti? Ti više ne postojiš. I znam da to boli. Ili će boleti. Mene neće tad biti da oprostim. Tebe neće biti da izmisliš još jedno osećanje. Ovo je jedan dobar kraj. I ja sam spremna za nove početke. Ti, ostani gde jesi. Opasan si po okolinu, tako sebičan i prazan. 
PHOTO by : Me 

Нема коментара:

Постави коментар