09.04.2016.

< 249 >

Niko ti nije rekao da postoje i one druge. One fine. One prave. Da li je moguće da stalno nalećeš na one iste? Promeni put kretanja. Promeni pravac gledanja. Sačekaj. Pogledaj bolje. Ona što stoji pred tobom i čeka na poljubac, ona što bi te volela puno samo kad bi bar malo to želeo, ona je istina. Ali kako dokazati to tebi koji si navikao da imaš sve u šta uperiš prstom? Imam ja volje, ali snage nemam. Predugo čekaš. Prejako ćutiš. U toj tišini, kao kroz crne rupe, propadaju ti šanse. Ti to ne vidiš. Zar ti niko nije rekao da postoji i svetla strana? Doduše, tamo se razmišlja srcem. Ponekada glavom. Ali se ne robuje žudnjama. Postoji neki drugi svet, van ovog. I uporno pružam ti ruku da kreneš za mnom. Tvoj dlan je u mojoj ruci, i nežno dodirujem tvoje linije života, pokušavam da oživim u tebi nešto što nas razlikuje od ostalih vrsta. Ali ti se ne daš. Na njima su neki drugi koreni. Možda ja to ne mogu razumeti. Nisu ti rekli najvažnije. Možeš i rečima i dodirom da uđeš u nečije srce. Ponekad, ne moraš mnogo da se trudiš. Ponekad može biti jednostavno, ponekad se to dešava jako brzo. Nisu te naučili da čitaš iz drhataja, iz pogleda i  dodira. Ti se slepo držiš onoga što izgovaram. Mada, nisu ti rekli, nekada ljudi govore istinu. Nekada ti ljudi predoče sve ono što su, tek tako. Prepoznaju u tebi nešto drago, pa ti daju sebe. Ali ponekad, i ti moraš dati nešto nazad. Ne razmenjuju se samo stvari već i osećanja. Znam da sam ti strana. Potpuno sam drugačija od onih koje srećeš. Nisu ti rekli, postoje znakovi i na putu ne samo pored puta. Možda sam samo bljesak svetlosti, možda sam tvoje sunce. Možda ti nisu rekli da ne možeš znati dok ne pokušaš.
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар