02.04.2016.

< 245 >

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Želim da napišem nešto o nama,ali nedostaje mi tvoja strana priče. Često te sanjam. Dolaziš mi kad se najmanje nadam,i tih par sekundi najsrećnija sam. Sve se rasprši kad osvane dan i ostanem samo ja. A opet,tu si, u mojim mislima,svuda sa sobom te nosim. I noćas sam te sanjala. Nekako, kao da sam bila svesna da je san, jer šaputala sam ti da ostanep. Tešio si me, i govorio da budem jaka. Ali ja se tako plašim rastanaka. Ponekad mi se čini da si mi sve dalji, umesto da mi budeš bliže. To me razori, pa se satima sastavljam. Govorim sebi da nemam prava za takva osećanja. Ali uprkos tome, osećam te. Svuda si. Na mestima gde nikada nisi bio, vidim te ili želim da te vidim.Taman kad pomislim da sam neke životne lekcije utvrdila, život me nasamari. Pa tako, učim da letim bez krila, iako ne znam gde ću i da li ću sleteti bezbedno.Ipak, znam gde želim da stignem iako ne znam koliko koraka do tamo treba još da napravim. Do tvog zagrljaja, do tebe. Jedan tvoj pogled, dodir,osmeh... nešto bar da imam!

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Želim da napišem ponešto o svim mestima gde bismo mogli da se sretnemo. Ponešto o svakom načinu na koji bismo se poljubili. Ponešto o tvojim osećanjima o meni. Ali ne znam, nedostaju mi delovi koje ti imaš, a sebično ih čuvaš. Potreban si mi. I mislim da nisi svestan toga koliko. Ne moraš ni da budeš, nikakav teret ti ne bih nikad stavila na leđa! Želim te kraj sebe. I nikada ništa više nisam želela na svetu. A mnogo je želja prošlo kroz ovu luckastu glavu! Volela bih da se smešiš dok ovo čitaš, jer drugačije ne bi bilo u redu. Ušao si u moje srce rečima, lagano, i već dugo si smešten tu. Međutim, to je jedino što imam.

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Odavno imam utisak da vreme stoji, a da a prolazim, i znam da nisam daleko od istine, Možda su mi reči prejake, možda nisam postigla nežnost koju sam želela da osetiš. To je jer predugo čuvam ljubav za tebe. Ona ne želi da se više stišava, ja ne mogu da se borim sa njom. Molim te, nemoj da mi odeš, pre nego mi dođeš.




PHOTO by : Pinterest 

1 коментар:

  1. S obzirom da neznam da rukujem rečima tako lepo kao ti ovo me je podsetilo na jednu pesmu iz školskih dana.

    Desanka Maksimović – Strepnja

    Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
    Da volim i želim oka tvoja dva.
    Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
    Dok od sebe samo nagoveštaj da.

    Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
    Ova slatka strepnja, čekanje i stra`.
    Sve je mnogo lepše donde dok se traži
    O čemu se samo tek po slutnji zna.

    Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
    Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
    Iz daleka samo divimo se svemu.
    Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.

    ОдговориИзбриши