06.04.2016.

< 247 >

Ti uzimaš moju ruku i držiš je nežno za prste. Ne sećam se šta si rekao, možda si samo zastao na pola reči jer ja sam dugo gledala u tvoje krupne oči. Prineo si je usnama,a zatim sam osetila poljubac. Nismo sklanjali pogled. Sijaju li još nečije oči tako u mraku? Stavio si mi ruke oko struka, i prišao bliže.Činilo se da to traje beskonačno dugo. Bila sam isuviše blizu da bih se udaljila a opet previše daleko da bi nam se usne spojile. Rekao si nešto tiho, pa nešto nežno. Ili je to možda bila ista rečenica? " Ne moramo da čekamo pravi trenutak da bismo se poljubili." Mada mislim da je pravi trenutak došao odmah nakon tih reči. Ako prestaneš da me ljubiš, ako prestanemo da se ljubimo, biću suočena sa svojom greškom, sama. Ovako smo saučesnici u istom zločinu. Ti nudiš greh ja ga prihvatam. Dajem ti svoje ruke i usne. I naizgled to je ništa, i naizgled to je sve. Ništa u poređenju šta mogu, sve u poređenju sa tim što trenutno imam. Skupljam hrabrost za pogled, skupljam nadu u poljubac. Vreme staje, ali to traje kratko. Mi prolazimo. Danas smo poznanici. Sutra smo stranci. Ja znam šta ja želim, ali nemam pojma o tome šta je tebi u glavi. Nagađam, i opipavam na osnovu tvojih pokreta i reči. Ali ti možeš da govoriš laži, telo može da te prati. Ti si naučio vremenom da se kontrolieš, ja sam ishitrena. Ti si prodavac magle, ja zanesena i romantična. Ti si prošao mnogo, ja propustila mnogo toga. Ne mislim da si u prednosti, ne mislim ni da zaostajem. Meni treba neko da me vodi, da li znaš da me odvedeš tamo gde želim da budem? 

Нема коментара:

Постави коментар