04.05.2016.

< 252 >

Postoje noći kad lako utonem u san. I jutra kada mi nisi prva misao sa kojom se budim. Odavno već ne plačem, jer sam to obećala onoj srećnoj devojci u meni koju si ostavio. Odavno nisam ista, ali i dalje sam svoja a to me drži jakom i hrabrom. Ne bih podnela da si još neki deo mene odneo sa sobom. Odavno ne patim zbog tebe ili za tobom. Ali nedostaju mi stvari koje se neće vratiti. Svi ti poljupci za laku noć, i rastajanja u sitne sate. Bila sam nekako cela, potpuna. A nikada više nisam nekome pripadala. Ponekad poželim da se sakrijem, negde gde me neće pronaći sećanja na tebe. Ali i to što sam krenula dalje, i to što sam jača ima neki svoj razlog. Razlog si ti i ne mogu a da te ne spomenem. Odavno ne dobijem napad besa kad te se setim. I nisam više ni ljuta, i nemam više šta da ti kažem. Nekada smo pričali satima. Nekada smo šetali satima. Nekada smo stajali na kiši, grleći se dugo. Odavno nisi deo mog života, i odavno ne čitaš ono što pišem. Nikada nisi voleo ovaj moj svet u kojem sam stvarala od tebe sinonim za idealno. Govorio si mi da je realnost tamo gde treba da idem i ljutio si se kad bih pričala da želim da rečima u drugima budim emocije. U tebi sam uvek tražila ono najbolje. Pišem ti ovo, da se oprostim. Ovog puta zauvek odlazim. Idem u taj svet u koji si me gurnuo. Realnost, ili kako god se već zove. Nikada ti ne bih pokvarila ono što sada imaš, ja sam uvek bila zadužena za sitne popravke. Nikada nikome neću reći lošu reč o tebi, obećavam. Meni nisi dao ono što sam želela. Neka druga možda sada to ima. Ja pišem ovo da kažem zbogom, tebi i sebi iz tog vremena u kojem si mi obećao drugačiji kraj. 
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар