08.05.2016.

< 253 >

Previše sam reči potrošila na tebe. Toliko rečenica formiranih u tekstove. Toliko pažnje sam ti posvetila. Preuveličala sam te. Sad bih da pišem o nekome drugom. Ne bih da opisujem kako si me povredio, jer dođe mi da opsujem svaki put kad mi padneš na pamet. Znam, ne priliči mi. Kao što mi i ti ne priličiš. Želim da pišem o nečemu drugom. O nekome drugom.

Na primer, o njemu koji se zaljubio u moj osmeh. O tome kako, kad god me sretne, namigne nebu da zahvali što me stavlja na njegov put. O tome kako pred mene prosipa bisere nanizane na emocije. I o tome kako uživam u tome. Smejem se. Grlim ga. Grlimo se. Vreme staje. On me uzima za ruku. Vodi me baš tamo gde sam oduvek želela da odem. Voli me. Čini sve da ga volim. Prepoznaje u meni ono vredno. Čuva me. Prepozna kad se rastužim pa me zagolica planovima za budućnost. Nasmeje me iskrenim pokušajem. Stavlja me na prvo mesto ponekad, a često mi govori da sam mu najvažnija.I radi sve ono što ti nisi... Igra se sa mnom kao sa detetom, ali se igra fer.
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар