07.07.2016.

< 264 >

Ne znam da li ovo pišem da olakšam sebi ili da otežam nama. Možda da pokušam sebi da olakšam. Možda da uopšte ne olakšam nama. Nikada ti više neću verovati. Tvoje su oči skrenule pogled, tako si lako skrenuo drugom ulicom. Znam, ti ne čitaš ovo. Tebe ovo ne zanima. Ja bih ipak da konačno znam gde sam u tom tvom svetu od koga mi postaje loše. Očigledno, ti mene ne želiš. Ti želiš da budem tu da te podsećam koliko vrediš. Nešto kao, bajalica pred spavanje. Ja nisam poruka za dobro jutro, i nisam nešto što će te odvesti u dubok san. Ja dišem. Ja volim. Ja se borim. A ti? Šta tebe čini čovekom? Tako si lako pustio da moja ruka sklizne iz tvoje. Ostavio si moje tužno lice da gleda u daljinu. Tek tako. Izvini, ne mogu da te pravdam više. Ni pred sobom ni pred drugima. Jedno je voleti me i ne biti sa mnom, drugo je voleti me a ne pokušati biti sa mnom. 
PHOTO by : WeHeartIt

Нема коментара:

Постави коментар