20.07.2016.

< 268 >

Sanjam često, budna, jedan sumrak u dvoje. Moji prsti u tvojoj šaci, zalazak sunca, pijemo vino na terasi. Na vratima se zavesa pomera kako joj vetar diktira, a mi smo tako slobodni, a opet, nikada više nismo pripadali jedno drugome. Gledaš me u oči, i ne moraš da mi kažeš ništa. Ali ipak, kažeš da priđem. Kažeš da priđem još bliže. Stojim ispred tebe. Moja ruka u tvojoj. Ustaješ, i ljubimo se dugo. Tiho na prstima, krenem ka vratima. pogledom ti govorim da kreneš za mnom. Ali ti ne čekaš na moje znakove odavno. Spuštaš me na krevet, a moju belu haljinu podižeš. Govoriš da sam lepa, da me voliš...vrti se plafon, sve želje ispunjavaš mi dodirom i svega čega se setiim ujutru je ono što si mi šapnuo pre sna : "Tebe niko nije više jedva čekao od mene. "
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар