02.08.2016.

Ja tebe ne volim, razumeš ?

Ne znam koliko razumeš moju potrebu  za  tobom. Ja sam kao dete koje proba novi slatkiš. Prvo sam oprezna, a onda, kad mi se svidi, samo to bih jela. A, znam, sad mi se smeješ. Ponašam se kao da imam pet godina.  Znaš, ljubavi je tako malo bilo u mom životu. Sećam se, o tome sam već pisala. Ali sad, dok sedim na terasi i pijem kafu, jedino što želim je da si ovde sad. Jeste, baš ovde. 

Ako nekad odem odavde, a otići ću, ova terasa biće jedino što će mi nedostajati. Volela bih da možeš da vidiš pogled odavde. Slično horizontu, beskonačno se prostire u daljinu. Satima bih sedela ovde, sama. Ovde sam te zamislila. Imala sam nekih četrnaest godina i bila nesrećno zaljubljena. Zamišljala sam nekog da dođe i spasi me od tog osećaja slabosti. Bila sam previše osetljiva. I nemoj me pitati kako, znala sam da negde postojiš. 

Ja nisam sanjala o bogatsvu, zlatnim viljuškama, cvenom tepihu ili mnoštvu novinara koji me prate. Ja sam sanjala tebe. I sada, kad si tu, ja ne želim da nikada odeš. Ali tih deset godina pre tebe naučile su me da ljudi odlaze. Ponekad zato što žele, ponekad zato što moraju. Naše zauvek možda bude trajalo još jako malo. Zato bih da svaki trenutak provedem kraj tebe. Čak i kad nisi fizički tu pravim planove za nas. Znam, reći ćeš, kako kad ne znaš koliko će trajati? Ja moram verovati da ćemo trajati večno. Time se hranim, od toga živim. I ne moraš da me razumeš, samo me voli. 
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар