11.09.2016.

Ljubav boli?

Neke stvari su mi prosto bile nezamislive pre tebe. Verovala sam u njih i nadala im se. Duboko u sebi znala sam da postoje. Ali da će se desiti meni mogla sam samo da sanjam. Od kad sam tebe srela svoj život delim na pre tebe i sa tobom. Potpuno različiti delovi. Popuno drugačija ja.


Sad znam da su lagali kada su rekli da ljubav boli. Ako ljubav boli onda je sve osim ljubavi. Može da bude puna neke strepnje, nedostajanja, čekanja, ali ako je prava ona će odoleti. Odoleće vremenu, odoleće svemu onome što će pokušati da je sputa. Uzdignuće se iznad svega. Nećete se osećati slabima. Ona će vas učiniti jačim. Sve će se uklapati kao slagalica, vaše mane sa tuđim vrlinama i obrnuto.  Učićete jedno o dugome i jedno sa drugim. Svet će izgledati lepše, i smatraćete ga idealnim mesto samo za vas dvoje. Sve ono obično postaće posebno. A ako ne bude tako onda nešto nije u redu. Ljubav nije obična, ljubav se ne predviđa, ljubav ne boli. 


Pre tebe sam bila nesigurna, uvek sam morala da tražim ono što si mi tako nesebično dao. Kada je počela naša priča jako sam se plašila, ali ti si bio taj koji me je vodio za ruku kroz sve moguće scenarije nas. Govorio si da nam niko ništa ne može, da smo jači od svega. Da samo treba da ti verujem. 


Taj deo bio je najteži. Htela sam svim svojim srcem da ti verujem, ali u vremenu pre tebe nisam baš prošla najsjajnije. Onda si rekao da ti meni veruješ uprkos vremenu pre mene. 


Pratila sam te. I sada kad pomislim da sam mogla da te samo zaobiđem i ne primetim zahvalna sam što sam stala pored tebe. Zahvalna što sam se zamislila, što sam nam dala šansu. Izgradili smo poverenje, upoznali sve lepe strane ljubavi. I evo, pobedili smo nešto što se zove daljina. Zajedno. Zbog nas.






Нема коментара:

Постави коментар