06.09.2016.

To nebo ima loš dan

Nisam volela kišu. A nije ni ona mene. Onda sam odlučila da je vreme da se pomirmo jer znamo da svađe ne vode nikuda. Ubrzo sam shvatila da kad pada kiša nebo ima loš dan. Svakog kišnog dana od tada ja uadim nešto lepo, nešto korisno, nešto pametno. Ugađam sebi dok ne prođe. Primirim se dok ne prođe. Zajedno sa nebom ispratim loše emocije. Očistim prostor oko sebe, napravim mesta za sunce. 


Vremenom shvatiš da ne možeš da menjaš sve, da ne možeš da utičeš na sve, da ne zavisi sve od tebe. Tada se prepustiš pa iz svakog dana bilo da je oblačan ili sunčan izvučeš ono najbolje. Opuštenije živiš. Prilagođavaš se onome čemu moraš, pilagođavaš ono što voliš sebi. I tako, dođe vreme kad te više ne pogađa. Dotakne te tek da te opomene da je tu, ali te ne boli. 


Ni mene ne boli više. I kišnim danima mogu biti srećna. Danas kad svi živimo brzo, trčimo umesto da šetamo, klimamo glavama umesto da govorimo i rukujemo se umesto grlimo, potrebni su nam kišni dani. Onda prođemo  pored nečeg sporije, onda kasnimo, onda se zadržimo, onda se uspavamo. Onda shvatimo, da nekad nije do nas, ali da je ipak u našoj moći da posmatramo stvari na različite načine. 


Kišni dan nas opominje da usporimo, da iskoristimo sve što je pred nama i u nama najbolje što možemo. Ako ne volite kišu, pomislite, nebo ima loš dan. Prigrlite nebo tako što ćete zagrliti sebe i pomisliti na ono što jeste. Nebu će biti bolje, a vama sunčanije. Tako ljubav funkcioniše. 
PHOTO by : Pinterest

2 коментара: