26.05.2018.

Idi, i ne okreći se.

Osećam da uskoro moram od tebe da se rastanem. Osećam da moram sopstveno korenje da porežem, da isečem, presečem, otcepim ovo moje srce od tvoga. Ne znam zašto, kao da tako mora da bude. Kao da smo mi već dotrajali i poslužili svrsi. Već smo kao fosili, a tako nam je mlada ova ljubav koja nas oboje drži u životu. Šta će biti sa nama? Hajde,reci mi! Još jedan ožiljak na duši, moj i  tvoj samo?



Bolje da te nikada nisam ni pustila da zavririš u tajne odaje mog sveta. Sad možeš tako lako da me povrediš. Nenamerno, spontano i tiho kao i kad si me zavodio odnećeš deo po deo mene daleko a onda ćemo spaliti sve puteve koji vode do nas. Znam. Osećam. I bojim se. Moramo da se odvojimo, razdvojimo i podelimo stečeno. Meni uspomena i patnja, tebi tuga neizmerna. Jer niko tu ne dobija. Oboje izgubismo san, jedan jedini i zajednički.




Ko će prvi okrenuti leđa? Hoću li se probuditi jednog jutra i pobeći negde gde me ne možeš naći? Ili ću te oterati od sebe? Ko će da bude hrabar a ko lud? Osećam, moram da se odvojim od tebe dok ne bude kasno. Ako odeš kad se naviknem da si tu,ako odeš kad poverujem u ZAUVEK biće gore. Idi. I ne okreći se.




   

1 коментар:

  1. Kao i svaki drugi tekst, i ovaj me naprosto ostavio bez daha. Tekstovi u kojima jednostavno se pronađeš, probudi se dio tebe. Za ove tekstove samo riječi hvale ❤️❤️❤️

    I follow you: Visit and follow ----> Marija's blog

    ОдговориИзбриши