23.06.2018.

Htela sam...

Htela sam da budem tvoja kraljica, da na tronu ima mesta samo za mene. Bila sam samo nekako usput, više nebitna nego bitna. Bitno je bilo ono što ja radim za tebe ali ne i ono što ti za mene nikada nisi uradio. Htela sam da nas ujutru probudi sunce, da pijemo kafu bez žurbe... O Bože, nikad nisam mislila da to može biti luksuz! Htela sam da me odvedeš u prirodu, da ležimo pod zvezdama i zamišljamo budućnost... Nisam nikad mislila da  to može biti tako komplikovano da se izvede. Htela sam mnogo sa tobom, i ti si hteo isto. Ali nekako, dok sam ja preduzimala nešto ti si ćutao i klimao glavom. Za neke stvari potrebno je dvoje, neću da si jak samo na rečima.



Htela sam mnogo. I prošlo je dosta vremena. A ja nemam razloge za sreću. Male sitnice koje treba da mi ulepšaju dan. Neki cvetić, ubran kraj puta, kockica čokolade, pesma za dobro jutro, večera za dvoje, romantične večeri i jutra bez žurbe. Reci mi da mnogo tražim.



I reci mi da nisam dovoljno bila strpljiva.


Htela sam mnogo. Možda čak i previše. Sad više ne želim ništa. Jedan deo mene pakuje svoje kofere i polako odlazi iz tvog života, i usput plače i rasteje se s dušom, snovima i željama. A jedan deo mene želi da ostane, želi da i dalje veruje u tvoje reči. I da kad kažeš : " Još samo ovo pa će sve biti bolje..." zagrli tvoja muška ramena i nasloni glavu, i poveruje. Ali to se više ne dešava. Žao mi je.


Htela sam i dalje da verujem. Ali više ni u šta ne verujem. Ni u reči.Ni u dodir. Ni u pogled. Htela sam da zaustaviš sve, a posebno vreme i pokažeš mi koliko sam ti važna. 



   

Нема коментара:

Постави коментар