20.07.2018.

Skupa zadovoljstva.

Ti nisi mogao da nam priuštiš jedan izlazak u grad, da se kao deca napijemo od kombinacije đusa i votke pa da onda šetamo gradom do jutra, jer leto je i tople su večeri, mene bi bolele noge pa bih štikle nosila u rukama a ti bi nosio mene u naručju do prve klupe. Pričali bismo do zore o budućim potezima, pa bi mi u pauzama od udaha i uzdaha ljubio gola ramena, jer nosila bih haljinu na bratele.

Ti nisi mogao da me zadovoljiš onako, iznutra, da budem srećna i da od te sreće lebdim dok hodam ulicom. Nisi. Ni juče, ni danas, a nećeš ni sutra, ni narednih dana. Ne umeš. Nisi mogao da mi kupiš čokoladu, da me iznenadiš na poslu, da mi otvoriš vrata od kola. Znao si samo da me kritikuješ kad se aljkavo obučem, jer me mrzi da budem u takvoj ljubavi, pa se onda ni ne trudim.

Ti nisi mogao da mi priuštiš cvet, jednom u mesec dana da se osetim kao dama. Nikad nisi pohvalio kad se doteram za tebe i uvek su se drugi više okretali za mnom nego ti sam. Nisi bio svestan šta imaš kao što sada nisi svestan da me gubiš. To je tvoj problem. Vrtimo se od početka u krug. 

Ti nisi mogao da mi priuštiš dugo ljubljenje u autu pred mojom kapijom, jer ti si umoran i spava ti se. I ko zna šta još, i ko zna koji još izgovor. A ja bih te ljubila dugo i stalno jer te volim. I pomalo sam konfuzna i sama sebi, sve reči mi se mešaju kao što ti sad mešaš pića sigurno. Jer nismo zajedno više i nema nas.


beach, girl, and summer image

Ti nisi mogao da mi priuštiš zajedničke fotografije sa različitih lokacija, sa putovanja i zajedničkih avantura. Ti si uvek bio avanturista na rečima. Nikad na delu. Ponekad sam samo htela da se odvezemo negde daleko i vodimo ljubav pod zvezdama. 

Ti nisi želeo da me častiš kasnim ustajanjem i kafom u dvorištu. Možda i jesi, jednom. Ali sve što je jednom nje baš za pamćenje. Lepe stvari treba da postanu navika. A ne da mi budemo navika jedno drugom. 

Ti nisi mogao da mi priuštitš ljubav, jer nisi umeo, nisi hteo da naučiš, nisi obraćao pažnju, nisi mario, mislio si da su gluposti. Sve je bilo važnije. Ispalo je da tražim skupa zadovoljstva umesto malo pažnje. A ustvari ništa nisam trebala da tražim... 




   

18.07.2018.

Ponosna na nas.

Kad zaključaš vrata iznutra, kad se izujemo, pa počneš da me kritikuješ što bosa hodam po pločicama, kad me grliš na sred sobe dok se svetlo ulične svetiljke vidi kroz retke i spuštene roletne, kad pomislim gde smo bili pre šest meseci a gde smo sada, kad osetim noću tvoju ruku preko mog stomaka i kad otisneš poljubac na moje rame pa me pokriješ...tada znam da je vredelo. 

Vredelo je čekanja, nadanja, strepnje, plakanja i borbe. Kažu da nas svi ljudi koji prođu kroz naš život nauče nečemu. Uglavnom sam učila šta ne želim, ti si mi pokazao i drugu stranu. Naučio si me da žena ne mora da traži da joj se ljubav pokaže već da može da je oseti spontano. Najvažniju lekciju naučila sam dok sam tražila posao, želeći da ostanem ovde, sa tobom. 

Nisi mogao da mi pomogneš. Ali si to jako želeo. Videla sam to svaki put kad si me držao za ruku dok sam brinula. Videla sam i tvoju strepnju kad sam i ja strepela. Bilo mi je teško, ali to što si ti uporno bio uz mene guralo me napred. Jednom si rekao da imam tebe, a nisi bio svestan da je to za mene u tim trenucima značilo imati sve. Stoji mi knedla u grlu, odavno nisam pisala, sve emocije su mi se izmešale, bilo je potrebno vreme da se sve istaloži. Sada, kad pogledam unazad, mogu da kažem  da se ne kajem ni za šta! Ponosna sam na nas. 

Znam, drugi bi poklekli već na početku. A vidi nas... Pre šest meseci bili smo samo dve duše koje lutaju, sad ja imam posao koji sam želela, ti novi dom. Zamisli tek koje nas sve lepe stvari čekaju! I zamisli kad ti ulazna vrata bude otvorila jedna mala ja, isto tako bosa, nasmejana i srećna što si došao. Njen heroj, junak, podrška i snaga! 


White reversible dress with Japanese sleeve - Popel’n