26.09.2015.

Oprostiti sebi

Neki ljudi nas ubiju svojim sebičnim ponašanjem. Prisvoje za sebe naše živce, naše samopouzdanje. Nama ne ostave ništa, samo sklop naše ličnosti izjeden iznutra. Ljušturu od onoga što smo nekada bili. I dugo nam onda treba da se oporavimo. Dugo se borimo, odustajemo i nastavljamo. A onda, kada nam bude bolje oni dođu po još. Ali onda traže ono što nam je najvrednije, traže oproštaj.  Traže da pogazimo ponos, osuđuju našu hladnoću i ravnodušnost. I čak i kada su dobili ono po šta su došli oni traže još. Naučeni da dobijaju sve samo za sebe oni odlaze od nas, i na tom putu ne ostavljaju ništa. I dalje seju one iste iluzije u koje mi više ne verujemo. Ostaje nam samo da se nadamo da će
nekada oprostiti sebi.
PHOTO : By Aleksa Talevski 








20.09.2015.

Knjige Pravac

Danas vam pišem nešto sasvim drugačije sa željom da zaokupiram vašu pažnju, ali i sa nadom da ću  probuditi u vama želju da ovo podelite sa prijateljima. :)

Naime, radi se o jednom sajtu. Knjige.Pravac




U pitanju je, kako i oni sami kažu, najveća zajednica ljubitelja knjiga na Balkanu. Sajt je jako pregledan, lako se možete snaći. Na njemu možete pronaći najaktuelnije književne vesti, knjige ali i citate. Možete pisati za njih, i čitati ostale ljubitelje pisane reči. Aktivni su i na društvenim mrežama, Fejsbuku i Twitteru. Takođe, ukoliko se zanimate za biografije pisaca, ili želite da  pročitate mišljenja drugih korisnika o nekoj knjizi, ovaj sajt vam to nesebično nudi. Možete se registrovati, i uvek biti u toku sa najnovijim objavama. 




Dajte im šansu da vam pokažu ta zaslužuju vaše poverenje ! 

Pronađite ih na ovoj adresi Knjige.Pravac  


Pozdrav, čitamo se. :* 

18.09.2015.

Na nuli.

Svaki novi dan, novi je korak ka budućnosti. A svaka noć korak dalje od prošlosti. Ali ja moju prošlost nosim sa sobom. I u snovima i na javi.  Uvek je tu. Da su to bar samo uspomene. To je čitavi teret na mojim plećima. Još uvek živim tamo gde se nikada neću vratiti. Zarobljena sam u staklenoj kugli. Smešim se da je razbijem. Ali ne pomaže. Trudim se, ali je teže nego što sam mislila. Ne vide oni što stalno me gledaju , ne čuju oni kojima stalno pričam. Krijem ono što iznutra grizre moje srce. A spolja pokazujem samo ono lepo. I više lažem sebe nego druge, druge ne zanima to. Svakoga dana postavljam hiljadu novih pitanja. Odgovori beže od mene. Nalaze se tu nege, u vazduhu. U onoj napetosti kad te sretnem, a pogledi nam se ne sretnu. Ne umem da ih pročitam, zbunjuje me ono što i dalje osećam, i ono što ti nikada nisi osećao. I ne znam šta me više boli, to što sam živela u lažima, ili to što sam mislila da je sve bilo istina. Mi smo bili ono što sam ja mislila da smo. A na kraju je ostalo ono što ustvari i jesmo. Dva stranca. Nikad nismo išli uzlaznim putem, ja sam pravila planove ti ih sabotirao. Ko je više izgubio jasno je. Onaj koji je više imao. Meni je sve falilo. I, i dalje mi fali. Ja ništa nisam dobila. Ništa ni izgubila.

11.09.2015.

Pamti me po dobru

Pišem ti pismo, najdraže sećanje moje, da pamtiš nas po dobru, po onome što ćemo zauvek ostati. Dvoje koji se vole. Tvrdoglavi da bi smo nastavili tamo gde smo stali. Ponosni da priznamo grešku. Vrtećemo se tako, godinu za godinom. I ne  znam dokle tako. Sanjaćemo iste snove i buditi se sa istom željom. U tišini. Za mene bio si neopisiva sreća. I taj period kada smo bili zajedno bio je nešto  čemu se stalno vraćam. Grešim. Znam. Pričaju mi i drugi ljudi. Ali, ja uvek kad pada kiša setim se tvog mirisa i našeg zagrljaja. I džepove u kojima sam grejala prste. Taj kaput je izbledeo. Naša ljubav nije. Više me ne greje tvoj zagrljaj ali i dalje je hladno jer te nema blizu mene. Mada, ponekad te osetim. Kad sam srećna, kao da kažeš mi da si i dalje tu. A opet, kada me obuzmu neke negativne emocije, opet si tu, čuvaš me. Pitam se često da li će nam se putevi ponovo ukrstiti, i da li ćemo se kao nekad smejati pahuljama koje nam ne daju da se poljubimo. Pa onda to proleće, i lagani vetrić. Ljutim se što mi je kosa umršena. Ti se smeješ, pomeraš zalutale pramenove i ljubiš me svuda. Obraz. Čelo. Usne. Vrat. Voliš me. I ja to osećam. Prvi put osećam. I tako je divno biti u tvom naručju. Devojčica sam. A ipak sam tvoja žena. Zaljubljena žena koja planira budućnost. Pričali su nam da je rano, ali i oni su nas videli u budućnosti. Zajednička putovanja, izlasci i druženja sa prijateljima. Ponekad pomislim da sam sve izmislila. Čini mi se da je to bio samo lep san. A onda kad dođem u naš grad vidim nas na mestima gde smo nekada bili zajedno. Držiš me za ruku. Gledaš me nežno. Imali smo ono što mnogim parovima nedostaje. Povezanost. Napredovali smo polako, dan za danom. I kad me pitaju šta se dogodilo, ja ne umem da kažem. Slegnem ramenima. Život, šta li je? Ali ja i dalje ne znam ni jedan dobar razlog da ne budemo zajedno. A ti? Znaš, mili, misliće da su se pronašli u ovom pismu, ali ti ćeš znati, samo ti ćeš znati da sam ovo napisala samo za tebe. Volim te, najviše na svetu. I  to ništa nikada neće promeniti. Znaš to. 

09.09.2015.

Probaj da zaboraviš

Sanjaj me uvek nasmejanu i  sa očima sjajnim. I nikako drugačije. Takva sam bila kad si me poljubio. Takva sam bila kad smo se poljubili. I dok smo se šetali, i dok smo ćutali. I onda kada nam je bilo dosadno, mada se ne sećam kada je to bilo... Pamti me uvek srećnu i detinjastu. I sećaj se onih malih detalja. Mojih mladeža i nemirnih pramena kose. Rupica na obrazima. Zvuka osmeha. Sećaj se topline mog dodira. Pamti sve ono čime sam te zasmejavala, i sve ono što je mene teralo na smeh. Blesave izraze mog lica. Zamišljene poglede. Senku brige na mojim kapcima. Drhtaj kad mi je hladno. Poljubac na tvom vratu. Pamti. Kad ti vetar stigne do kostiju, znaj, ja sam to. To je ono što si mi uradio. I kiša ako ti sklizne niz leđa, ja sam to. Došla sam da ti probudim još jedno sećanje. Pa još jedno, i još jedno... sve do zauvek, do beskraja... A ti probaj, probaj da zaboraviš. Sreću u mojim očima kad mi prilaziš, to iščekivanje zagrljaja. Ono kad me vidiš iza ugla da dolazim. Sva poletna i nasmejana. Probaj. Da. Zaboraviš. Ono kako su nas drugi posmatrali kad smo zajedno. Uvek ćemo imati te slike u mislima. Sva ta mesta, ulice i pojedine scene. Bili smo dovoljno zajedno da nas upamte, a premalo da bismo bili ono što sam ja želela da budemo. Ostaje nam da pamtimo. Ti mene po onome što sam bila. Ja tebe po onome što nisi bio. A ti... zaboravi ako možeš. Probaj. Da. Zaboraviš.

08.09.2015.

"Polako, strpi se. Ne žuri. Razmisli."




Slušam glas na dnu svog srca koji mi kaže da čekam. "Polako, strpi se. Ne žuri. Razmisli. " Bunim se. Pokušam da objasnim razlog za bunt. Ali on ponovo šapuće nežno : " Čekaj. " Imam poverenja. Verujem sebi. Verujem glasiću svog srca. Ipak, pomalo sam zabrinuta. Danima već čekam. Danima želim. Jedno te isto prebacujem iz glave u srce. I čekam, mirna sam i strpljiva. Ali, danima nema naznake, nikakvog traga. " Sačekaj još malo. " Ispunjavam dane sitnicama, hranim svoju dušu vrednim stvarima. I čekam. Ništa ne preduzimam. Sve što je moglo ja sam uradila. Doći će dan za ubiranje plodova, znam da će biti tako. Mada mi teško pada bespomoćnost, nemogućnost da uradim nešto, da ubrzam stvari. Sve sam već uradila. Bila sam ljuta. I oprostila sam. Bila povređena. Bila sam tužna. Oporavila se. Dozvolila sam da mi padne samopouzdanje pa ga vratila na staro. Osećam se bolje nego ikad. Jaka sam i hrabra. Ali mi čekanje ne ide. Hoću sada i odmah sve ono što želim. Plašim se da nema vremena za čekanje, nestrpljiva sam. " Još malo. " govori mi glasić. Mirna sam. Puštam mu da preuzme kontrolu. Čekam. Sanjam i čekam. Maštam i čekam. Uživam u iščekivanju lepog. Nadam se najboljem. Sama sebi sam najveća podrška i izvor snage je u meni. Svoju energiju koristim na najbolji mogući način. Borim se. Ne dam na sebe. I dok uživam u novoj sebi, čekam. 

05.09.2015.

Book review : Mesec nad Firencom - Adrijen Makdonel

Spremni ? Vodim vas na jedno putovanje, udobno se smestite!  ;)


Smeštena je na reci Arno. Između Jadranskog i Tirenskog mora. Osnovali su je Rimljani, u prvom veku pre nove ere. Centar je umetnosti, nauke, industrije, kulture i trgovine. Nazivaju je još i italijanska Atina. Firenca. I nad njom mesec. 


Romantične scene, senzualna priča koja nas vodi od Bostona pa sve dalje, do prašuma Trinidada. Navodi nas da maštamo, da očekujemo nemoguće, a nadamo se ispunjenju svojih želja. On je doktor koji pomaže parovima da dobiju dete. Ona je lepa, ambiciozna i udata. Na preporuku svog brata, Erika odlazi kod doktora Ravela kako bi zatrudnela. Doktor se zaljubljuje, Erika ne ostaje trudna i zajedno, svako za sebe padaju u očajanje. Međutim, rešenje je pronađeno. Ali rizik je veliki. Da li ono što može da se dobije prevazilazi rizik? Ko je na gubitku? Da li će Erika uspeti da ostvari svoju karijeru i da se ostvari kao majka? Da li je to ono što ona zaista želi? Hoće li Ravel postupiti ispravno ili će svoju karijeru staviti na kocku? 

Ova nežna knjiga, Mesec nad Firencom je drugačija od svih ostalih koje ste pročitali. Napisala ju je Adrijen Makdonel. 
PHOTO : Google 

Linkovi : 


*Nisam uspela da pronađem ništa o autorki, pa ukoliko neko nešto zna, zamolila bih da to podeli sa mnom.

04.09.2015.

Jel si se pretvarao da me voliš ili se sad pretvaraš da me ne voliš?

Gledam u daljinu. Smešim se. U mojim očima nema više sete, na mom licu ne vidi se tuga. Prerasla sam te. Ne trebaš mi više. Odbacujem loše emocije koje si sa sobom doneo. I radujem se svojoj odluci o odlasku. To je bilo nešto najbolje što sam mogla da uradim za sebe. Znaš li zašto? Zato što nisi pošao za mnom. Zato što nisi pitao da ostanem. Zato što nisi bio tu kad je trebalo. Zato što si ćutao kad je trebalo nešto lepo da kažeš. Zato što si bio tu, a nisi bio prisutan. Nisi me poznavao, mislio si da me poznaješ. Zbunjivao si me. Hladio si moja osećanja. Bežao bi čim bih se ja približila. Tolika pitanja sam sebi postavljala. Ali više se ne pitam. Odgovori su mi beznačajni, ma kakvi oni bili. Jedina je istina da sam ja dobro. Bolje nego što sam bila čak i pre nego što si se pojavio. Videla sam u tebi ono što ti ustvari nisi. Bio si samo projekcija mojih želja. Čak i da si imao neka osećanja prema meni bila su bleda, pogrešna i mlaka. I lepo si rekao da meni to nije dovoljno. Stidi se što tako malo nisi umeo da mi priuštiš. Nemoj mene da kriviš. To što sam te se odrekla bio je znak koji ti nisi prepoznao. Bilo je to jedino rešenje. Nisi prepoznao molbu u mojim očima. Moju ljubav si uzeo zdravo za gotovo. Uvredio si me. Ponizio. Oprostila sam. Uzdigla se iznad tebe. Ti samo misliš da si čovek, ti si samo meso i samo krv. Bezličan. Led. Čelik. I ja shvatih konačno da samo retki cvetovi mogu izrasti u pustinji. Ja nisam taj cvet. Nisam divlja. Za mene je pravi muškarac onaj pored koga mogu da dozvolim da budem slaba. Onaj koji tu slabost neće iskoristit protiv mene kao što si to ti uradio. Ne postavljam sebi više pitanja, odgovori me ne zanimaju. Mada, postoji nešto u šta nisam sigurna... Jel si se pretvarao da me voliš ili se sad pretvaraš da me ne voliš?

03.09.2015.

Da li te gledam isto?

Ne znam šta se to dogodilo sa nama.  A možda i znam negde duboko u sebi, ali se trudim da ga ne iskopam. Pažljivo ga zaobilazim jer se plašim na šta ću da naiđem. O, kako se užasno plašim. Tvojih reči. Tvojih pogleda. Tvojih osuda. Svega što ima veze sa tobom. Jer, to što si sada, ustvari nisi ti. Nisi onaj ti od pre. I znam, nikada više nećeš ni biti. Neko te je obrisao gumicom, ispravio neke crte. Pa mi sad ličiš na sve ljude ali nikako na sebe. A najmanje mi ličiš na mene. Takvog te nisam izabrala. Možda sam te ja promenila. Možda sam se ja promenila. I ne znam da li te gledam isto, ili ti mene gledaš drugačije. 




02.09.2015.

Book review : Devojka od papira - Gijom Muso

Vreme je za novi BOOK post ! :)


Danas vam pišem o svojoj omiljenoj knjizi. Pročitala sam gotovo sve knjige Gijoma Musoa, ali ova je ostavila poseban utisak na mene. 


Gijom Muso rođen je 1974. godine u Francuskoj. Sa 19. godina odlazi u SAD, po završetku srednje škole. Radi kao prodavac sladoleda. Zatim se, nakon nekoliko meseci , vraća u Francusku. Počinje da piše, i u njegovim knjigama se prepoznaje uticaj njegovog života u Njujorku, posebno po mestima radnje u kojima su smeštene gotovo sve njegove priče. Njegove knjige prevedene su na trideset i četiri jezika, a prodate u više miliona primeraka širom sveta. Posebno preporučujem njegova dela onima koji vole trilere i naučnu fantastiku sa dozom ljubavnih zapleta. 



PHOTO : Google 




Težak raskid je promenio život slavnog pisca bestselera. Tom, uspešan i zadovoljan sopstvenim životom gubi inspiraciju, zatvara se u sebe, i podleže porocima. Kada jedne večeri na njegova vrata zakuca Bili, prelepa a očajna njegov će život ponovo krenuti da se menja. Ona tvrdi da je junakinja iz njegovih romana, i da je njen život u njegovim rukama. Da li Tom umišlja ? Da li ga njegovi poroci drže u šaci? Zašto se mašta igra sa njegovom stvarnošću? Ko je Bili ? I zašto tvrdi da će umreti ako on ne nastavi da piše? 


Linkovi : 











01.09.2015.

Zaboravila sam da postojim i ja

Nisam htela da vreme stane. Htela sam da ga vratim. A znajući da su obe te opcije nemoguće, razmislila sam malo. I shvatila sam, bol neće biti manji. Čak ni vremenom, neće se smanjivati. Vreme ne leči rane. Samo nam pomaže da se naviknemo. Shvatila sam, treba naučiti živeti sa tim da te nema. Nisi moj. Mada u posedovanje ne verujem. Nisi tu. Ali ja i dalje postojim. Negde između prošlosti i budućnosti. U toj sadašnjosti, praznoj i tihoj. Ali ja idem dalje, kao što ti ideš dalje. Bitno je samo da taj teret koji nosim usput bude što manji. Moram da  se oslobodim krivice, i potrudim se da je ne prebacim na tebe. Jer, oboje smo krivi.  Prećutali smo, a ipak i rekli sve što nismo smeli.  Za uzvrat, dobismo tišinu. A ja dobih, iznenađujući osećaj mira. I sa svakim novm danom sve mi je bliskiji. Bolje se slažemo iz sata u sat. Previše sam dana potrošila brinući o nama. I potpuno sam zaboravila, da postojim i ja. Mala ja. Velika ja. Tužna i srećna. Ovakva ja i onakva ja. Ona koja zaslužuje pažnju i ljubav.