26.01.2016.

Mi protiv svih

Dalje se mora ići. Do beskraja. Do zauvek. Do kraja. Jer, nije kraj sad kad smo se mi završili. Kraj je onda, kad ne budem disala više, kad ne budem verovala više. Kraj je onda kad se ne budem više nadala boljem. Zapravo, ja sam izabrala novi početak. Ti si taj koji je izabrao kraj. Oterao si me iz svog sveta, želeći da stvoriš neki novi, bez mene. A ne znaš, bez mene svetovi ne postoje. Postoje samo gradovi, razdaljine, putevi, mostovi, obale, planine, kilometri... Svetovi ne postoje kad si sam. Za svet je potrebno dvoje. Ništa te nisam naučila. Ništa nisi shvatio. Govorila sam ti da deliš. Mesto na dvosedu, prolaze u uskim ulicama, zalogaj, gutljaj, radost i tugu. Ti si sve množio, i onda nisi znao šta ćeš sa tim. Vukao si ka sebi sve emocije. Ja sam ostala željna nežnosti. I pustila sam te tamo gde si krenuo sa nadom da ćeš biti srećniji, jer drugačije nema smisla. Pustila sam te da budeš u prednosti, ispred mene, miljama daleko. A mogli smo zajedno da osvajamo svet, držeći se za ruke, mi, protiv svih!

PHOTO by : Pinterest

25.01.2016.

< 231 >

Svaki rastanak sa tobom me je dotakao. I onaj na par sati i onaj na par dana. Ali ovaj poslednji me je razneo. Suza nije bilo. Ali more besa uzburkalo se u meni. I ne znam šta će biti kad se sretnemo, na pola puta od ponosa i želje. Hoćeš li moći da me pogledaš u oči? Da li je vredno sve ono što si prećutao onoga što si mi šaputao? U koju istinu da verujem? U ovu sada ili onu od pre? Kome da se nadam i šta da očekujem od života? Mislila sam da si bio iskren. Verovala sam svakoj tvojoj reči, svakom tvom pogledu, svakom dodiru. Sad više ni u šta ne verujem. Ne znam, jel je ovo košmar ili je sve ono bio samo lep san? Znam samo da se ne osećam isto, ne razmišljam isto i na svet ne gledam isto. Trudim se da ne mislim, ali i kad pomislim neka gorčina stane u grlu. I onda stegnem zube, budem jaka, oćutim. Ne plačem, jer ne znam razlog za suze. Ti si otišao i nisi rekao ništa vredno kraja. Želeo si ovo, i ja  to poštujem. Slažem li se sa ovim? Nikad me nisi pitao. 
PHOTO by ; We Heat It

16.01.2016.

Želim da mislim da nisi želeo

Razbio si me i želim da mislim da nisi to želeo. Jer, u trenutku najvećih mojih snova slomila sam se i udarila o zid. Ne želiš da budeš sebičan. Ne želiš da me povrediš. Moram ti reći, jesi. Sebičan si. Mene nisi ništa pitao. Zar moje želje nisu važne? Znam, ti si ono što ja mislim da jesi. I ko zna šta se krije iza tog milog lica. I u pravu si, za sve što si rekao. Slažem se. Ali ne slažem se sa onim što si mislio. Loše si mislio. Sve si znao. Od početka si znao. Svaku emociju moju znao si. Pustila sam da me ponese iluzija, san, želja, nemoć. Pustila sam da me obuzmu zamišljanja, reči, tvoj glas. I sve te mrve nečega koje si mi dao bile su samo ono što sam ja u njima videla. Krivim sebe. Ali se ne kajem. Opet, bih ti pisala o tome šta si ti meni. Nada, plamičak, da eto, postoji neko ko bi se savršeno uklapao sa mnom. Ne. Ja sam tebe izmislila. Ti ne postojiš. Postoji samo ono što o tebi mislim. Vratio si me na zemlju, i znam da si to uradio jer misliš da je najbolje. Ali sebičan si. Ipak jesi. Ne krivim te. Ni za šta. Ništa nisam tražila od  tebe, nikada. Samo da me pustiš da ti dam ono što osećam, da me pustiš da  te osećam. Da volim moju verziju tebe.  Kraj pre početka, najgori je scenario u ljubavi. Nije mene pogodilo to što si mi rekao. Sve sam ja to znala. Ugasio si mi nadu. To je ono što me iseklo. Razbio si me i želim da mislim da nisi to želeo.
PHOTO by : Pinterest

14.01.2016.

< 229 >

Ona veruje samo njemu i pruža mu svoje ruke u zagrljaj. Ona često ima košmare. Sanja da ga nema, da ne postoji. Sanja da je napustio. Ona se plaši. Jedina uteha njegov je  zagrljaj. Jedina nada je da se ne probudi. Zauvek da ostane u tom svetu koji izmišlja samo za njih dvoje. Ona se nada da će ga sresti. Na pola puta njihovih želja. Ona se nada da će on biti uporan. Ona želi da je on želi. Sva je potresena. Između glave i srca. Sve manje razmišlja, sve više je brzopleta. Sve bi ona odmah! A odmah ni ne čuje njene molitve. On se drži po strani. Daje mrvice. Ali one je drže dugo u nekom stanju blagostanja. A onda kad dejstvo prođe, ona tone sve dublje i dublje. On hrani zver u njoj. Želi da bude voljena. I u toj svojoj želji, očajna je. Ona ga traži u drugima što prolaze. Ali nisu to te šake a ni oči. Ona misli da ga nije dostojna. Jer, njegov duh je toliko nedostižan. On ne otvara svoja vrata svima. Ona je pristupačna. Sve bi mu odgovorila. na sve bi uspeo da je nagovori. On to ne treba da zna. On treba da bude nežan. Ona je snažna, pa jako udara tamo gde su njegove odaje. Ali zidovi su hladni i široki. Vidi se mrak. I vidi se tama čak i kad je napolju sunčan dan. On je prekrio prozore. Sigurno sa sobom nosi neki teret. Ona bi da ga podele. Sve bi sa njim da deli. Ni jedan dodir, nije joj dao. Ni jedan pogled, osmeh samo za nju. Ničega nema između njih. Samo oni veliki, dobro asfaltirani putevi sa četiri trake. I vreme. Beskrajno mnogo vremena koje njih dvoje nemaju. 
PHOTO by : Pinterest

12.01.2016.

< 228 >

Na rubu od kreveta, na ivici sreće, sedim pognute glave. On je bol. On je rana. On je rupa. On je prošlost. Kroz njega stalno prolazim, kroz njega stalno propadam. On nije osoba. Nije ni nečiji lik. Više nema ime. Samo je trag. Samo je dubok rez na mojoj koži. Prolazi vreme, godine bez njega. A ne leči se. Ono što je ostavio za sobom, ne leči se. On boli me tiho. Svaki dan. Ali borim se. Držim se za buduće dane. Vučem sebe ka napred. On me zove nazad. Ali u taj ponor, neću pasti ponovo! Neće me privući ponovo taj pogled od stakla... On je senka. On je laž. On ne postoji. Postoji samo ono što je ostavio za sobom. Senki se ne plašim. Ali kažu da duhovi mogu da zaposednu drugo telo. Ne bih podnela da ga sretnem u nekom drugom.
PHOTO by : Pinterest 

07.01.2016.

On to ne zna

Ona je uvek sastavljala ono što je on lomio. Uvek je popravljala ono što je kvario, od starog pravila novo, i kad god bi napravio pukotinu u njihovom odnosu ona bi je popunjavala nežnošću. I to uvek pre nego se polome na sitne komadiće stakla, tako implusivni i jaki. On je besneo ona ga smirivala. Uvek je od običnih stvari pravila neobične, od običnih ljudi pravila posebne. U njenom prisustvu osećao se važnim. Sav bitan i ponosan, ponekad bi rekao nešto grubo. A ona je nežno, šapatom, i sva u suzama govorila da joj je žao čak i kada nije bila njena greška. Bila je spremna da pogazi ponos. Bila je spremna da prećuti otkrivenu laž. Bila je spremna na mnogo više samo da je to očekivao od nje. Ljutio bi se zbog gluposti, a onda ne bi mogao ni par sati bez nje. Jer ona... Ona ga je činila takvim. Zbog nje on je bio to što jeste. Bez nje, on je ništa. A sa njom on ima sve. On se bori za nju, snagom pokazuje ljubav. Nosi je po stanu, ljubi u liftu. Ponekad se ponaša kao da je njegova lutka, ponekad se osećajnost probudi u njemu. On kaže da je voli. On kaže da ne može bez nje. I da bez nje on ne bi bio isti. Ne laže. On zna, ona je neko zbog koga bi mogao da leti. Ali bez nje, on pada do dna. Zbog nje, on gleda ovaj svet drugačije. Njena detinjasta priroda ga vuče ka gore. On sada ima planove, njegov život sad ima smisla. On vidi sebe u budućnosti, zaboravlja na prošlost. Sa njom, on pomera granice. On se menja na bolje. Ona ga voli. Njemu je to dovoljno. On je srećan. Ona uživa u njihovom spokoju. Jer ona, ona mu je dala ljubav, dala mu je svoje vreme, svoje srce. Ona pretvara njegove mane u vrline, on postaje bolji čovek. On to ne zna. 

PHOTO by : Pinterest 

05.01.2016.

< 226 >

Gledao ju je nežno. Onako kako se voli voljena žena. I voleo ju je tiho. Zorom i predveče najviše. Jer tada je bila samo njegova, ušuškana u njegov zagrljaj, pod njegovim dodirima. Tek ponekad šapnuo bi joj, nečujno da samo ona čuje najlepše reči kojih je mogao da se seti. Najlepše reči koje zna. A ona? Ona je svojim bademastim očima, govorila bez reči. Voli me. Voli me, jer ljubavi je u mom životu bilo tako malo. Svakim svojim čvrstim zagrljajem govorila bi. Ne puštaj me. I kad ga je snažno stiskala za ruku vrištala bi u sebi. Ne napuštaj me. Ne idi. Nikada. A kad bi tek iznenada sela u njegovo krilo i naslonila mu se na rame tad bi mu šaputala. Čuvaj me. Na svakom rastanku je tužna. I iako ih  razdvaja besmisleno mali prostor, besmisleno malo vremena do ponovnog susreta plakala bi u sebi. Želim da ostanem. A onda, kad bi se ponovo sreli, slučajno i iznenada, padala bi mu u zagrljaj sva obasuta srećom. Srećna sam. I on bi je gledao, sa istim sjajem u očima. Uvek bi imao taj zaštitnički stav prema njoj. Mala i malena. Sva minijaturna i malecna. Ona bi se prepustila njemu. Išla kuda ju je vodio. Pratila bi ga u svemu. Verna sam ti. O njemu je govorila sa ponosom. Dolazila bi mu sva predana. I tih par sati pretvorili bi u najlepše trenutke. Voli me. Gledala bi ga. I niko sem nje nije brojao njene strahove. Plašim se. Prvo, da pokažem emocije. Drugo, da te ne izgubim. Nikada manje nisam bila svoja. Nikada više nečija. Nemoj nikada da me povrediš. Sugerisala mu je dodirom. On je sav u toj vatri u kojoj zajedno gore. U želji. U ljubavi. Ti si mi sve. Ćutala je. Sva svoja osećanja držala je pod kontrolom plašeći se da se ne razbiju, polome, rastave, preseku, prekinu, razdvoje. Malo bi govorila kada je pored njega. A opet, on je razume. Ona govori bez reči sve. 

PHOTO by : Pinterest 

03.01.2016.

< 225 >

Mi šetamo zavejanim putevima. I nema veze što je hladno, nema veze što se niko  pored nas ne usuđuje na to. Jer mi smo ludi, od ljubavi ludi i baš nas je briga za svet. Reći će da smo hrabri, reći će da smo ludi. A jesmo, mi jesmo ludi. Od ljubavi i od želje jedno za drugim. Odvedi me da šetamo, dok mi se prsti ne zamrznu u tvojim prstima. Ti ne shvataš, ali pored tebe ja se ne plašim ničeg. Sve je tako malo, sve je tako nebitno u poređenju sa nama, u poređenju sa onim što osećam. To je vetar, i to je oluja i to je ono što me pokreće. Ništa mi nije teško, i mogla bih da stojim tako, da se borim protiv mećave, samo dok me ti držiš za ruku. Ti si moj omiljeni superheroj i pored tebe se osećam podjednako snažnom. Zbog tebe moja krv je topla, moje oči su osvetljene. Imam snage, imam volje, i sve što želim je da tako ostane. 

PHOTO by : Pinterest

02.01.2016.

< 224 >

 Danas vam pišem o knjizi. :) Radujem se tome, jer odavno nisam imala ni vremena ni prilike za to. Nadam se da ste dobili  knjigu za Novu Godinu, ali i da ste je poklonili nekome, jer time poklanjate ceo jedan novi život, novu priču, nove pouke.  Želim vam sve najdivnije. Srećni praznici!!! 



O čemu se radi u knjizi? Verujem da bi svi koji su je pročitali odgovorili drugačije na to pitanje. Ja bih rekla, knjiga je o snazi žene. O snazi ljubavi. O pravdi i poštenju. 16. vek i rečenica od koje se ledi dah : " Ponoćnom Venecijom vladaju psi, mačke i pacovi. " Dovoljno da ne ispuštam ovaj pomalo istorijski roman iz ruku. Ne volim da prepričavam radnju knjige. Ali volim da govorim o osećanjima glavnih junaka, o tome kako sam ih ja doživela. 





PHOTO by : Google

Ona je jaka, kao stena. Onako kako su jake žene koje vole. Čiji je pokretač ljubav. Babica koja je pomogla mnogim ženama da donesu plod na svet. Ali bez mogućnosti da zatrudni. Rastrzana izmedju vere, pravila i čovečnosti ona se ne predaje. Duboko veruje u svoj cilj. I verno sledi svoj put.


On je orah. Tvrd. Stabilan. Ne toliko različit od nje. Možda samo po tome što on ponekad pomišlja na odustajanje. A onda, kada mu ona dodje u misli on se priseti da je rano, uvek je rano za odustajanje. Izolovan, živi kao rob. Ali odlučuje se na beg. Ne podleže ucenama. I zna šta mu je najvažnije.Te dve snage privlače jedna drugu sve vreme. Na daljinu. A onda kada se sretnu imate utisak kao da se desio vatromet! 

KLIK na LINK , Vulkan