09.03.2016.

< 243 >

Kažu : "Volite se." Kažu, a danas ljudi sve manje vole. Sve manje ljubavi na svetu ima. Plaše se da vole, a žele da budu voljeni. U strahu od razočarenja, ne pružaju šanse. Ljubav se shvata olako, ili se ne shvata uopšte. Percepcija ljubavi je loša. Između ljudi se grade zidovi, kule, betonski bedemi umesto poverenja. A zaboravlja se da je ljubav smisao. Voleti je najčistije osećanje. To je privilegija, odlika hrabrih, a ne kukavičluk! " Voleti je slabost! ", kažu. A ne znaju da za ljubav moraš biti jak. Ubeđuju me često da treba da se promenim. Mada ne razumem šta to njima smeta? Odrasla sam u porodici punoj ljubavi, vaspitana sam da poštujem ljude, da cenim ono što mi se da. Trudim se da ne povredim one koji gaje osećanja prema meni, a koja ne mogu da uzvratim. Igram fer. Ali ljubav ne smatram igrom. Ljubav nije nadmetanje. Drugačije ne prihvatam. Ja ne mogu da gledam ovaj svet vašim očima. Ja verujem u dobro. U bolje sutra, u kvalitetne ljude. Verujem da je svako došao na ovaj svet sa razlogom. Znam, reći ćete da sam naivna, da sam glupa, da život nije bajka. Osudićete moje viđenje svega. Nazvaćete me slabom, emotivnom, osetljivom... Ali, recite mi, zar nije hrabro od mene što se borim i dalje? Vi ste svi odustali i pre nego što ste pokušali da volite. Ja ni jednog trena nisam odustala. Ljubav postoji, samo je ne vidite jer se ona oseća. Kad spustite gard, kad srušite zidove, kad smanjite ego, kad se prizemite, tek tada moći ćete da letite.
PHOTO by : Pinterest

05.03.2016.

< 242 >

Zna li on da bežanja nema? Stigne te kad se najmanje nadaš ono što najmanje očekuješ. Od drugih ljudi možeš da odeš, ali na sebe si osuđen doživotno. I nije uvek greška u tebi, ali od sebe uvek treba da pođeš. Ne radi ono što ne želiš da drugi urade tebi. Nikada, čak i kada misliš da to neće imati velike posledice. Jer, stigne te to. Sad kad sam te precrtala, za zauvek, imam još nešto da ti kažem. Uvek sam bila u prednosti, svaki tvoj korak sam unapred predvidela. Bila sam u pravu za sve ono što si mi prećutao. Ja čitam lica, čitam dodire. I znam, nerviralo te je to. Hteo si da budeš bolji, hteo si da budeš pametniji. Ali ljubav nije nadmetanje. Smešan si ispao. Nisam ti se ja nasmejala već ti se život ironično iskezio. Kako si mislio da ispadneš čovek tako što se nisi ni potrudio? Kako si mislio da neću znati to? Kako si mislio da možeš da polomiš ono što ti ja ne dozvolim? Iz ovoga sam izašla jača, ti si poražen. Mada, još gore je od toga. Kad pobegneš, ti si diskvalifikovan. Nema popravnog. Ovo je za sva vremena. Od sebe se ne beži, sa sobom se suočavaš. Uostalom, kukavice beže! Ti si se mene uplašio. Jer, ja sam toliko toga mogla da dam. Ti ne bi mogao to da mi uzvratiš. U mojim očima nisi pao, nego propao kroz portal razočarenja. Ako sebi nisi dobar, kako misliš drugima biti? Ti više ne postojiš. I znam da to boli. Ili će boleti. Mene neće tad biti da oprostim. Tebe neće biti da izmisliš još jedno osećanje. Ovo je jedan dobar kraj. I ja sam spremna za nove početke. Ti, ostani gde jesi. Opasan si po okolinu, tako sebičan i prazan. 
PHOTO by : Me 

01.03.2016.

< 241 >

On je pričao, ona slušala. On je lagao, ona mu je verovala. On je bio sebičan, ona je sve davala.  Nije izdržao dugo, pobegao je. Uplašio se tih niti vezivanja koje su se stvarale između njih. Ali nije shvatao, niti će ostati, čak i ako ih razdvoje tišine. On je šaputao često o ljubavi. Govorio je da nije sreo sličnu njoj.
A opet, priznao je, sve na nju liče kad je traži u gomili drugih. Sve su obične, sve su iste. Ona je jedina pružila sve a ništa nije tražila. I to jedno što je zaslužila on joj nije mogao dati. Obećao je da je neće povrediti, a upravo je to uradio. 
Ona je dizala glavu, ali njene su suze padale na pod. Svuda gde su oboje gazili. I ko zna... Možda je on nekada šetao posle nje tim istim ulicama. Jer ona je bezuspešno noćima tražila njegove oči. Nadala se da će ih sresti u tami, na mestima gde je nekada voleo da bude , na ulicama u kojima ju je ljubio. Činilo joj se da on hoda istim tim ulicama, ali hoda oprezno, da bi je izbegao. Pa da, moguće je. Jer, odakle će izvući hrabrost da je pogleda u oči? Ona zna i ono što on ćuti. Zna da je rekao mnogo toga samo da bi je oterao od sebe. Ali ona neće otići čak i kada fizički ne bude bila u blizini. Ona će ostati zauvek, u njegovoj glavi, duboko urezana. I taj greh počinjen njoj. On nikada neće moći da zaboravi, uzalud se zavarava. Voleće druge, ali nju neće prestati da voli. Neće je izbrisati sati slušanja njihove pesme. Niti će njen lik nestati sa prolivenim vinom i dočekanim zorama. Greške se ispravljaju, a on je pogrešio.
Možda je već kasno. Mnoge besane noći su prošle. On pokušava da zaspi sa svojom krivicom, ona sa pitanjima. Jer, on je rekao... Ti si najdivnija. Ti si najvrednija. Ti si posebna. Jel se nešto tako vredno ostavlja bez reči? Ko si onda ti kada sebi daješ za pravo tako nešto? Da li misliš da se ljudi sa vrednostima ostavljaju tek tako? Misliš li da će ih zameniti neki drugi ljudi sa istim osobinama? To tako ide, misliš? Ne. Jednom u životu sretneš one prave. Ostali su manje pravi. Niko nije pogrešan. Svi sa razlogom prođu kroz naš život. Blago onima koji prolaze a ništa ih ne dotiče. Ili ipak ne. Oni su uskraćeni za osećaj. A osećaj nas čini živima. 
PHOTO by : Pinterest