29.04.2016.

< 250 >

Nemoj da bežiš od mene, pobegni sa mnom. Bićemo zajedno siromašni za jednu usamljenost, a bogati za jednu ljubav. Živećemo od onoga što zajedničkim snagama stvorimo. Veruj. To je jedino što ne smeš da prestaneš čak i kada prestaneš da me voliš, čak i ako prestaneš da me voliš. Veruj u sreću. Veruj da je zaslužuješ. Veruj u nas. Nemoj da bežiš od onoga što ti sleduje. Uhvati me za ruku, ne za reč. Drži me blizu, ali ne u šaci. Pusti me da dišem, ali mi ne daj priliku da odem. Sloboda je na ceni. Ali se pogrešne odluke skupo plaćaju.


Nemoj da odlaziš da bi se vratio. To će me ubiti. I razliku u vremenu nećeš moći da mi nadoknadiš. Ni rečima. Ni delima. Boleće uvek.

 

09.04.2016.

< 249 >

Niko ti nije rekao da postoje i one druge. One fine. One prave. Da li je moguće da stalno nalećeš na one iste? Promeni put kretanja. Promeni pravac gledanja. Sačekaj. Pogledaj bolje. Ona što stoji pred tobom i čeka na poljubac, ona što bi te volela puno samo kad bi bar malo to želeo, ona je istina. Ali kako dokazati to tebi koji si navikao da imaš sve u šta uperiš prstom? Imam ja volje, ali snage nemam. Predugo čekaš. Prejako ćutiš. U toj tišini, kao kroz crne rupe, propadaju ti šanse. Ti to ne vidiš. Zar ti niko nije rekao da postoji i svetla strana? Doduše, tamo se razmišlja srcem. Ponekada glavom. Ali se ne robuje žudnjama. Postoji neki drugi svet, van ovog. I uporno pružam ti ruku da kreneš za mnom. Tvoj dlan je u mojoj ruci, i nežno dodirujem tvoje linije života, pokušavam da oživim u tebi nešto što nas razlikuje od ostalih vrsta. Ali ti se ne daš. Na njima su neki drugi koreni. Možda ja to ne mogu razumeti. Nisu ti rekli najvažnije. Možeš i rečima i dodirom da uđeš u nečije srce. Ponekad, ne moraš mnogo da se trudiš. Ponekad može biti jednostavno, ponekad se to dešava jako brzo. Nisu te naučili da čitaš iz drhataja, iz pogleda i  dodira. Ti se slepo držiš onoga što izgovaram. Mada, nisu ti rekli, nekada ljudi govore istinu. Nekada ti ljudi predoče sve ono što su, tek tako. Prepoznaju u tebi nešto drago, pa ti daju sebe. Ali ponekad, i ti moraš dati nešto nazad. Ne razmenjuju se samo stvari već i osećanja. Znam da sam ti strana. Potpuno sam drugačija od onih koje srećeš. Nisu ti rekli, postoje znakovi i na putu ne samo pored puta. Možda sam samo bljesak svetlosti, možda sam tvoje sunce. Možda ti nisu rekli da ne možeš znati dok ne pokušaš.
PHOTO by : Pinterest

08.04.2016.

< 248 >

Nisi shvatao ozbiljno moje reči. Mislio si da svima govorim isto. Ljubav nije šablon, dragi. Ili je ima ili je nema. Gde si ti čuo za ljubav između? Dugo sam držala konce među nama. Stezala jako, do neizmoglosti. Ali ti si pustio svoju stranu i postalo je preteško. Nisam toliko jaka. Nisam toliko luda. Vidim, kad ne osećam. I osećam kad ne vidim. Sve ono što nisi napisao znam da pročitam. Sve ono što nisi dokazao znam da ne vredi. I ne mislim da sam gubila vreme čekajući tebe. Jer, čekala sam ljubav. A ljubav je uvek vredna truda. Reci mi barem, sad kad je jasno gde smo, zašto si me pustio da čekam? Ovde je bilo hladno bez tebe.  I nikog nije bilo da me zgreje. Osećala sam prazninu. Pa onda priliv emocija. Na kraju, sve te mrvice pojele su ptice sumnje. Ja sam ostala i dalje tu, gde si me ostavio. I za slučaj da si zaboravio, i dalje sam ista. Samo se malo manje smešim. Kažu, kad ode neko do koga ti je stalo, ponese tvoj osmeh sa sobom. Za uspomenu. 

PHOTO by : Pinterest

06.04.2016.

< 247 >

Ti uzimaš moju ruku i držiš je nežno za prste. Ne sećam se šta si rekao, možda si samo zastao na pola reči jer ja sam dugo gledala u tvoje krupne oči. Prineo si je usnama,a zatim sam osetila poljubac. Nismo sklanjali pogled. Sijaju li još nečije oči tako u mraku? Stavio si mi ruke oko struka, i prišao bliže.Činilo se da to traje beskonačno dugo. Bila sam isuviše blizu da bih se udaljila a opet previše daleko da bi nam se usne spojile. Rekao si nešto tiho, pa nešto nežno. Ili je to možda bila ista rečenica? " Ne moramo da čekamo pravi trenutak da bismo se poljubili." Mada mislim da je pravi trenutak došao odmah nakon tih reči. Ako prestaneš da me ljubiš, ako prestanemo da se ljubimo, biću suočena sa svojom greškom, sama. Ovako smo saučesnici u istom zločinu. Ti nudiš greh ja ga prihvatam. Dajem ti svoje ruke i usne. I naizgled to je ništa, i naizgled to je sve. Ništa u poređenju šta mogu, sve u poređenju sa tim što trenutno imam. Skupljam hrabrost za pogled, skupljam nadu u poljubac. Vreme staje, ali to traje kratko. Mi prolazimo. Danas smo poznanici. Sutra smo stranci. Ja znam šta ja želim, ali nemam pojma o tome šta je tebi u glavi. Nagađam, i opipavam na osnovu tvojih pokreta i reči. Ali ti možeš da govoriš laži, telo može da te prati. Ti si naučio vremenom da se kontrolieš, ja sam ishitrena. Ti si prodavac magle, ja zanesena i romantična. Ti si prošao mnogo, ja propustila mnogo toga. Ne mislim da si u prednosti, ne mislim ni da zaostajem. Meni treba neko da me vodi, da li znaš da me odvedeš tamo gde želim da budem? 

05.04.2016.

< 246 >

Noć je puna zvezda, na vedrom nebu mape. Ti me gledaš nežno ali nekako sa žudnjom. Kao da si u meni pronašao nešto što si dugo tražio. Govoriš nešto o tome kako ne možeš da čekaš više na poljubac, i smešim se dok praviš lagani korak ka meni. I ne znam kako, radim ono što ne smem, jer previše je opasno zaljubiti se u tebe. Moje su ruke oko tvog vrata, na hiljade svedoka iznad je nas. I samo jedan, jedini koji zna kako se osećam dok tako, malena i krhka otvaram srce totalnom strancu. Ti govoriš, mnogo govoriš. A ja bih volela da ne prestane taj trenutak u kojem držiš me nežno,ljubiš mi ruku... Jer ne znam, možda sanjam, možda ne vidim dobro od emocija. Ispod tog neba, i iznad komada zemlje na kojem smo rekli mnogo usnama, poželela sam jednu želju. Da nikada ne zaboraviš mene, moj dodir, poljubac i dah. Noć će prestati da nam služi, zora će nas uvesti u novi dan, i ja nikad neću znati da li je istina sve što si rekao. Zato želim da ti znaš da sam ja stvarna, da je sve u vezi mene stvarno, i da ako poželiš pronađeš put do mene. Vrlo je lako. Na vedrom nebu su mape. A ovde su noći pune zvezda.
PHOTO by : Pinterest

02.04.2016.

< 245 >

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Želim da napišem nešto o nama,ali nedostaje mi tvoja strana priče. Često te sanjam. Dolaziš mi kad se najmanje nadam,i tih par sekundi najsrećnija sam. Sve se rasprši kad osvane dan i ostanem samo ja. A opet,tu si, u mojim mislima,svuda sa sobom te nosim. I noćas sam te sanjala. Nekako, kao da sam bila svesna da je san, jer šaputala sam ti da ostanep. Tešio si me, i govorio da budem jaka. Ali ja se tako plašim rastanaka. Ponekad mi se čini da si mi sve dalji, umesto da mi budeš bliže. To me razori, pa se satima sastavljam. Govorim sebi da nemam prava za takva osećanja. Ali uprkos tome, osećam te. Svuda si. Na mestima gde nikada nisi bio, vidim te ili želim da te vidim.Taman kad pomislim da sam neke životne lekcije utvrdila, život me nasamari. Pa tako, učim da letim bez krila, iako ne znam gde ću i da li ću sleteti bezbedno.Ipak, znam gde želim da stignem iako ne znam koliko koraka do tamo treba još da napravim. Do tvog zagrljaja, do tebe. Jedan tvoj pogled, dodir,osmeh... nešto bar da imam!

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Želim da napišem ponešto o svim mestima gde bismo mogli da se sretnemo. Ponešto o svakom načinu na koji bismo se poljubili. Ponešto o tvojim osećanjima o meni. Ali ne znam, nedostaju mi delovi koje ti imaš, a sebično ih čuvaš. Potreban si mi. I mislim da nisi svestan toga koliko. Ne moraš ni da budeš, nikakav teret ti ne bih nikad stavila na leđa! Želim te kraj sebe. I nikada ništa više nisam želela na svetu. A mnogo je želja prošlo kroz ovu luckastu glavu! Volela bih da se smešiš dok ovo čitaš, jer drugačije ne bi bilo u redu. Ušao si u moje srce rečima, lagano, i već dugo si smešten tu. Međutim, to je jedino što imam.

Odavno nisam pisala. Ni o čemu. Ni o kome.

Odavno imam utisak da vreme stoji, a da a prolazim, i znam da nisam daleko od istine, Možda su mi reči prejake, možda nisam postigla nežnost koju sam želela da osetiš. To je jer predugo čuvam ljubav za tebe. Ona ne želi da se više stišava, ja ne mogu da se borim sa njom. Molim te, nemoj da mi odeš, pre nego mi dođeš.




PHOTO by : Pinterest 

01.04.2016.

< 244 >

Volela bih da se zaljubiš u mene. A da se zajedno zaljubimo u neki grad. Rim. Da se smejemo zajedno. Želim sa tobom mrvice u krevetu od doručka. Jutarnju kafu. Čaše crnog vina. Zagrljaje. Mnogo zagrljaja. Dodire. Drhtaj kad me prstom dotakneš po koži. Da me nosiš u naručju. Da budeš moj oslonac. Da ti verujem. Želim poglede koji govore : "Znam o čemu razmišljaš." 

Ne znam... Ti budiš u meni neka lepa osećanja, zbog tebe želim da budem zaljubljena, da zavolim... Mi smo nekako uvek bili zajedno, godinama već. Nismo se dodirnuli, ali tvoj dodir osećam često. I tako je toplo kad mislim na tebe. Malo mi je proleće, a mnogo si mi ti. 
PHOTO : by Pinterest