18.04.2017.

Nije valjalo...



Propustio si neke bitne događaje. Prvi položen ispit.


Kao i prvi koji sam pala.






Nije te zanimalo gde trošim vreme. Ali svoje nisi na mene trošio.


Toliko toga si propustio, a da nisi ni trepnuo. 






Bio si tu, a najmanje si bio pored mene. Blizu, a daleko.


I nikad nisi zažalio. Nikada nisi rekao da si pogrešio.






Onda sam ja postala tvoja senka. Nije valjalo. 


Onda sam ja postala tvoj trag. Nije valjalo. 






Ništa nije valjalo.






Čekala sam. Dan, mesec, godinu. 


Ništa se nije promenilo. 


Ali ja sam se promenila. 






I taman kad sam mislila kraj je, ti si se pojavljivao. 


Niodkuda. Nenajavljen. Tužan i sam.






I dugo sam te grlila misleći da ću otopiti led. 


Ali led se nije topio. 






Nestajao si. Prestajao si. I kunem se, prerasla sam te.


A onda si dao sve ono što sam ja želela devojci sa mojim imenom.






I opet smo počeli da postojimo.


Negde, daleko od mene.

Нема коментара:

Постави коментар